Srpski tehnički list
ВРОЈ 4. ОВЕРНА СЕ АБЕРАЦИЈА НЕ МОЖЕ УНИШТИТИ
Мт = 2 Ма 2 500 = 2 х 80 430 = 160 860
а 160 860+%8 __ 321 720
99 500 99 500 х = У14,30 = 9,18 т.
= 14,30
Овај резултат добија се и директно из образца У.
= ни УЗ 2643]
15413 Бе. — 9198 Р 1 82.
+ = 1600 Х А 1600 + 71128 к 8 ле ха! 1 ==0,000 2667 Х2311—0,6163 И
У 0,6163 = 0,7850 х = 9,00 Х 0,5359 Х 0,785 = 318 т.
9-ти Пример. Да се израчуна дебљина једног зида од 9,00 та висине, који има да се одупре притиску произведеном земљиштем, кога је природан нагиб раван 56" 98' 30" за случај да призма највећег притиска подлежи пролазном преоптерећењу најтежих локомотива у саобраћају на српским државним железницама (види сл. 6. на листу 44.).
Најтеже локомотиве на српско државним железницама имају од прилико 37500 килогр. Овај је терет подељен на три осовине и свака, носи 19500 килограма тежине.
Ми ћемо да посматрамо случај кад се једна осовина нађе на призми највећег притиска.
СТРАНА 119.
Из !-вог примера знамо да је
вс дће == =- ПРВИ Х 05359 34681 ке
д=(Р-+ = 6
0) = (84 681 + 19 500) Х 0,535 = 95 949 Ке Ма = 95 %49 3,00 = 75 726 Ко момент највећег притиска.
Мт = 2 Ма
2
99 500 = 975 796—151 459
309 904 ПН 5 # 99 500 У
х = У 13,46 = 3,66 п.
Кад је земљиште за подупирање у ровитом стању и у покрету, онда је немогуће израчунати са довољно безбедности јачину зида. У оваким приликама долази се до такових димензија да их практично нико неби хтео извршити, и зато је нужно, кад се наиђе на земљиште у ровитом стању и у покрету, да се то земљиште пре свега дренира. По свршеној дренажи моћи ће се извршити подупирање са зидовима обичних димензија,
Кад наступи преоптерећење на призми највећег притиска, тада тежиштна тачка мења, место: она се издиже; и у теорији ваљало би о овоме водити рачуна; али у практичној примени то се не чини, поглавито зато не, што се димензија зида опредељује са двоструком сигурношћу и што је и искуство показало да је та сигурност довољна и за горе наведени случај.
ПРИ ОДБИЈАЊУ СВЕТЛОСТИ СВЕРНА СЕ АБЕРАЦИЈА НЕ МОЖЕ УНИШТИТИ НИКАКВОМ КРИВИНОМ,
Косте СТОЈАНОВИЋА, ПРОФЕСОРА
|
Кад светлосни зраци (види сл. 7. нал. 44.) 00' падну на какву кривину 5, онда је познато да се од одбијених зракова 0'б образује лик светле тачке 0. Узајамни пресеци одбпјених зракова образују нарочиту светлу линију, која се зове анвелопа тих зракова и која нам је прави представник светле тачке о. С тога што се од светле тачке, као
предмета, добија у место лика, не тачка но крива линија — ликови су нејасни. Ова се појава нејасних дикова називље северном аберацијом, а долази због кривине, којима се врши преламање зракова.
Проблем се наш састоји у томе. да се нађе таква кривина, од које, кад се зраци одбијају, чијим пресецањем постаје лик, да пролазе сви кроз једну тачку,
16