Srpski tehnički list
БРОЈ 2 ОТПОРИ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ
ба ДРВА ОВИ Ки пи ВБ) Е |Е Ме ај то | БР
2
4. + –: ) +2 у Ра — а)
која вредност одговара вредности једначине под В) тачке 1.
Овде је ћутећки узето да је тело хомогено, но узмимо сада још да је оно и истропно, онда је С =
Е; сем тога је још гредин пресек ИК = Фћ као што > Ц (ратни.
Ја ијЕ СА Сва моћи наћи величину повијања тачке 4, коју количину
ако са 5 означимо, добићемо исту из једначине А) кад у истој Ф == ( ставимо, те нам је онда у = 5, дакле је:
фћа, а пошто је А то ћемо
си Р ф 6 1 1 Св - у | а --78 + Бр|Р+ у 41). докле је по старој теорији
МЕ ЕЗ | 3
2
ВОЗОВА ПРЏ КРЕТАЊУ
у КРИВИНАМА СТРАНА 27.
према чему нам нова теорија даје веће повијање. Најзад кад у једначини (О) метнемо место 5 и ИК њихову
вредност, јесте: 12 (3 Њ ф Ме Ле на ЈГ 6 1 оаћ | ЕН а 4: И Е : ду _сто тако за гредину тачку В добијамо па 6 кад у једначини В) метнемо Ф = о, па је оода вредност количине 2 ово: = А 1=—>ФР+ а
Према овоме, због дејства смицања пресека узидане греде, понаша се греда тако, као да је у пресеку код | ВБ узидана под луком 6, и тек са С == ~ било би 8 == 0, као што би п у том случају и други члан једначине под [) био нули раван.
! прелази (у
па јоаначине В) у ову:
Најзад за 2
пи а! 6 ЈЕ МЕ 1) + ТЕ Р
што је лук нагиба дирке тачке 4 према % осовини.
=== +00
,
ОТПОРИ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗОВА ПРИ ХРЕТАЊУ У КРИВИНАМА
од
Ј. М. СТАНКОВИЋА, МАШ. ИНЖЕЊЕРА“
У органу Когеасћтибе Чез Ејзепрђаћитезегз од пр. године, а у свесци Џ. и ПГ, изашао је чланак од професора хановеранске полптехнике Ајђет-а Ктапк-а о олпору жел. кола у кривинама. Како је у томе чланку на врло прост и јасан начин изложено, како кретање кола у кривинама тако и дејство разних количина на, отпоре то износимо читаоцима овог листа поменути чланак у целом његовом обиму.
Положај кола у кривинама.
Нека су кола са двема осовинама и нека су исте доњим стројем кола одржаване у паралелном п сталном положају. При кретању у кривинама она теже да се у правцу дирке крећу. Услед тога ће венац спољнег точка предње осовине опирати о шину и услед одбијања од ње, принудити точак да се креће по кривини. При томе ће продужење предње осовине, која је у своме слободном кретању спречена доњим стројем кола задржали увек исто остојање од средишта кривине. Ако лежи стракња осовина пива управне спуштене из средишта кривине на осу кола, онда ће се венац унутрашњег точка, при свом кретању, дотле приближавати унутрашњој шини, докле на исту не прилегне или докле у своме продужењу не прође кроз средиште кривине, Ако се пак, при кретању кола, стражња осовина налази испред горње
“ Са сликама од 1 до 9 на листу 60.
управне, то ће се венац унутрашњег точка од шине дотле удаљавати, кола ће се дотле окретати, док продужење исте осовине не прође кроз средиште кривине. При довољној ширини колосека увек ће продужење стражње осовине пролазити кров средиште кривине. Према свему овоме прилегнуће спољни точак предње осовине са својим венцем на шину, док стражња 0с0вина или ће у свом продужењу пролазити кроз средиште кривине п са својим се унутрашњим точком шини приближавати, или ће у своме продужењу пасти иза средишта пи у том случају са венцем спољнег точка прилећи на шину.
Положај стражње осовине према средишту кривине зависи од полупречника исте, од размака осовина и од размака (слободног простора) памеђ венца точка и шине. У сл. 1. нека је рОЕ раван која пролази кроз додирну тачку Г, венца унутрашњег точка са шином, МА. полупречник кривине управан на ту раван, В пресек МА са ДЕ, К пресек продужепе предње осовине са шином иди са кругом чији је полупречник МО = К,. Нека је размак. осовина РЕ = а, ОВ = %; нека је Бр 6, сума слободног простора измеђ венца и шине, пошто спољни точак предње осовине са својим венцем на шину прилеже, Према томе је о = АС — АВ,
Неја 6 == (6 5) ИлН приближно
— ов Аб
4“