Srpski tehnički list

СТРАНА 58. м в м о на коме ву се техничке прилике у Србији налазиле, није много тражило од српског инжењера, тада су се на та звања постављали људи, који никад нису имали нити би добили право, да се назову инжењерима; и њиховом знању и тадањим материјалним приликама одговарале су и плате. Кад се зна, да данашњи српски инжењери морају доказати своје право на ту титулу, а сем тога да се сваким даном налазе пред решењем важних техничкик питања теориских и практичких, а ва свој важан и мучан рад добијају скоро исту награду, како су добијали њихови псеудо-колеге пре 20—380 година, и да су људи других струка, којима толико исто или мање труда и пожртвовања треба за добивањо извесног звања, много боље од њих награђени = онда мора сваки искрени и непристрастан човек признати, да је српским инжењерима велика неправда учињена, кад се је о њима тако мало водило рачуна.

Овде нећемо пропустити да не наведемо и то, да је од стране министарства грађевина инжењерима дат један известан годишњи додатак као мали еквиваленат за побољшање плате. Но како тај додатак увек условљава већи и тежи рад, који је опет са већим издатком скопчан а поред тога није регулисан законским путем и сваки час се мења, то смо само дужност испунили, кад омо овде о томе говорили а стварне користи од додатака нема за инжењере у оној мери, у којој се то у опште замишља.

Нека нам је дозвољено овде упитати: како имају полицијски чиновници, телеграфисте, директори гимназија, царински чиновници, учитељи и т. д. разне додатке или у натури или у новцу. Да ли они више заслужују но инжењери, или да ли је њихова служба (по канцеларијама) тежа но иижењерска, (по планинама у сваком времену), или да ли су они толико или више или мање жртвовали и материјално и умно за своју спрему, но инжењери, и да ли њихова плата, сразмерно није иста или још боља од инжењерске; И да ли нису поред тога њихови односи боље и тачније уређени него у инпжењерској струци! Одговор на ова питања за све нас јасан је и сувише негативан. Највише се чује «јест плата је инжењерима мала, но они зарађују поред плате приватним пословима грдне паре; имају они и правим и кривим путем извора да дођу до пара» и т. д. Што се тиче приватне зараде она је

"редуцирана на минимум, за то, што инжењери

са данашњом техничкои организацијом имају и сувише званичног посла, немају довољно времена „за приватан рад; а ако би имали времена и зарадили на приватним пословима, није то једно и исто као код других чиновника. Зар лекари, који су много боље награђени и сразмерно много

Р

А Неду мм Број 9 лакшу и простију државну службу обављају но инжењери, зар њима се не награђује скоро сваки приватан корак:

Да, српски инжењер, који је морао поред нижих и средњих школа свршити и технички факултет, који је морао да се и умно и Физички више напреже но његови другови из других струка у државној служби много је лошије наглађен од осталих чиновника, па и од оних са много нижом квалификацијом. Да је заиста српски инжењер у државној служби рђаво награђен даје нам поред других, еклатантне примере самоуправне власти, које су уочиле неправду и дали инжењерима боље награде. И питамо: може ли у оваквим приликама и под овако тешким условима за живот, инжењер, као образован човек, а особито ако је још оптерећен породицом, достојно одговорити своме положају и са спокојном душом будућности ићи на сусрет: Велимо да не може, јер му средства не достају, да би могао своје разноврсне најближе потребе да подмирује, а отуда се објашњује, што се многи наши инжењери задужују и поред њиховог скромног живота. Из истих разлога не могуће му је да се свом јачином посвети својој струјци, те да би допринео да она заузме ниво на коме је код осталих културних држава.

А шта ћемо рећи за ону страшну цифру, која је нужна да се има пуна пензија. Има ли кола инжењера који је навршио 40 год. службе и прима потпуну пензију; — Нема, јер није могуће да инжињер, радећи на техничким пословима како у канцеларији тако и у пољу, издржи све напоре тог тешког рада за пуних 40 година.

А сад је на реду да истакнемо званичан однос инжењера на спрам разних земаљских власти (од највиших па до најмањих), или с другим речима да истакнемо питање о надлежности у предметима техничке природе. — До сада је било да сва министарства као и друга не компентантна надлежателства издају инжењеру наређења и упутства за разна извршења, па и таке природе, која се по својој садржини очито косе са техничком науком, и тиме стварају тешкоће сваком целисходном извршењу инжињерска рада. То је не само штетно рационалном решењу но и дангубно за инжењера — извршиоца —, јер се често дешава, да инжењер пре но што изврши какав рад, мора отворити читаву преписку, док | савна шта се од њега хоће. А како су му наредбодавци лајици. са којима се инжењер обично веома тешко може да објасни о техничким темама, особито ако они припадају нижем полицијском особљу, — то је и неизбежно да инжењер дође често у колизију са њима, и тиме свој ауторитет изложе унижењу. — То тако бива и за то што су полицијски органи у данашњој