Srpski tehnički list

БРОЈ 8. м в м о Р

инж. организацији јаче чињенице кад се има о нечему да донесе дефинитиван суд. Овако жалосно стање мора, наравно, имати и имаће и даље уплива на техничке радове, и не само то већ и наша омладина имајући пред собом живе примере о крајњој немарности према српском инжењеру, постаће према техничкој струци равнодушна, и онда ће наступити време где ће се у нас врло осетно опажати оскудица технички образованих људи.

Ова неуређеност техничке струке и мизеран положај инжењераљу Србији, дали су поред других важних питања, које треба из основа решити, повода, да су се пре три године српски инжењери прикупили у једном ново основаном друштву, у «удружењу српских иножењера,> коме је задатак да свима могућим средствима ради на напретку техпичких наука, на побољшању угледа и положаја техничке струке у Србији. Удружење је ово сматрало за своју прву дужност, после тачног испитивања свих околности, изјавити: да главни узрок свима напред наведеним манама у техничкој струци у нас лежи у неподесној организацији и маленој наградх техничког особља, и да је према томе пре свега нужно, да се одмах за побољшање тога стања, што је могуће више уради. Ево данас видимо да је заиста нешто урађено, јер је факт, да ми поред извршених ситних измена у старом закону,

измена које му дају сад обележје закона, сувре-

мена, — имамо и нов тако звани «железнички закон,» кога је скупштина прошле године примила и санкционисала, а тим законом добили су железнички инжењери тачно одређене односе у погледу својих дужности и права као и боље награде. И ако је овај покрет ка бољитку техничке струке код особља изазвао општу радост ипак не можемо прећутати, а да своме болу не дамо израза, видећи, да се остали инжењери и „архитекте при министарству грађевина и окрузима још непрестано налазе у извесном стању застоја (према железничким инжењерима), који се може одклонити ако инжењери сами сопственом иницијативом залегну с целим тежиштем јаке воље и енергије, те да своме опстанку даду повољнији облик и сигурнији правац.

Све до сад изложене неправилности, којима је изложен српски инжењер, морају се на првом месту решити. Од тога зависе најбитније основе за опстанак инжењерског сталежа, који по својој удози заслужује, да му се укаже најозбиљнија пажња. А буде ли држава и даље равподушна према техничкој струци, онда је неизбежно да ће, српски инжењер на послетку доћи до тога, да изгуби вољу и преданост ка служби и раду, и најзад, да се реши да своју садању напусти,

АНИНА ДЕ ЈУ СТРАВА 59. и да ју потражи на другој страни, онди, где ће му се она признати и уважити.

Према напред казаном са пуно права осећамо се побуђсии да овим озбиљним представљањем апелујемо на нравду, тражећи да се корпоративно учини корак, те да се путем законодавства техничкој струци створе олакшице и даду иста права какова уживају наши другеви, који су са службом при железници. А да би се тај жељени успех скорим и лакше постигао, обраћамо се нашим штованим друговима, молећи их да се и они са нами удруже приликом пројектовања новог закона о регулисању односа и плате инжењерима и архитектама при окрузима и другим надлештвима.

Уверени смо да ће у законодавству имати довољно људи, који нашим жељама неће одрицати право и који ће радо пристати да се овакав закон оживотвори, коме ће бити цељ да се једном од највреднијих и најинтелегентнијих сталежа у држави путем законодавства стање побољша и једном речи уреди. Тиме ће се културни напредак наше земље увеличати и уједно и техничка наука издићи на ону висину на којој се она налази и код других напредних држава.

При закључку част нам је умолити главни одбор удружења српских инжењера да на надлежном месту подејствује да се закон о регулисању техничке струке што скорије изнесе на дневни ред, а тачке које би имао да обухвати законски пројект биле би ове:

1. Независан положај грађевинске струке са одговарајућом поделом грођевинских надлештава;

9. Постављање довољног техничког и административног особља и подесна подела истог;

3. Тачна одредба о' званичним односима грађевинских надлештава међу собом према вишим и нижим властима; И

4. Тачна одредба о званичним односима између техничког персонала,

5. Регулисање плате и године службе као код железничких инжењера;

6. Регулисање додатака и дијурне у званичним и приватним пословима;

На послетку да се и остали закони, који су са техничком струком у тесној вези измене, допуне; а неки и нови уведу.

Ст, Браљинац

Јос. Ринер

Светозар Стаматовић М. П. Видаковић

Гавр. Суботић

Милутин Сарић Јов. Аврамовић Мита Станковић

М. Ј. Божић Чед. Ј. Младеновић М. Пујић Вл. Тодоровић Нинковић Аца 0. Милинковић

Мил, Павлићевић

——— ———>———— =

85