Srpski tehnički list
БРОЈ 8. ОБРАСЦИ 3А ДИМЕНЗИОНИСАЊЕ
КОНОТРУКЦИОНИХ ДЕЛОВА СТРАНА 81.
Ег у, б, и 8, су одговарајуће вредности при истезању. |
За испитивање и одређивање зависности промене модула чврстине при дробљењу 8, (РгискТезцакен) од дужине стубова, употребљена, су ва опите оба материјала (и ваљано и топљено гвожђе) у овим разноврсним пресецима: (), _|_.
|| "|: 2
= = |: Пт пробних стубића кретала се између 50 и 500 ст код Фасонираног и између 7'! и 190 см код округлог гвожђа; површине пресека варираше између 14.9 и 29.5 см“ гезр. између 2'49 и 18.0 сом“. Јачина наковница, сложених пресека лежаше између 1'4 и 1'8 см; слабљење пресека бушотинама за наковнице између 6", и 126", а остајање појединих наковница између 16 и 55 см. Утврђење стубова у Вердеровој машини биваше увек централно: између затубљених шиљака. Резултат опита (388 на броју) био је овај:
|. Поред све пажље и брижљивости у припремању и утврђивању пробних комада у машини није се могло избећи, а да се поједини стубови пре времена услед недовољне исправљености, променљивости пресека, нехомогености материјала и несавршеног утврђења не извију.
%. Поједини стубови напротив носише у ствари више, но што се могло према постављеном правилу у средњу руку очекивати
3. Уплив облика пробног комада на модуо чврстине при ломљењу ковног конструкционог гвожђа вероватно постоји, међутим извршени опити не дају за то никаква ослонца.
4. Закивањем из више комада састављени стубови понашаху се у сваком погледу као исцела изваљани профили докле год:
а.) Остојање наковница не прекорачи 55 см;
6. Наковнице испуњују потпуно бушотине за њих;
в.) слабљење пресека с бушотинама за наковнице не премаши у средњу руку !2', пуног пресека.
5. С погледом на уплив закивања а још више на уплив слабљења пресека, с бушотинама, за наковнице, као и на уплив положаја бушотина у пресеку, топљено гвожђе осетније је куд и камо од ваљанога. При димензионисању констр. делова од топљеног гвожђа који су изложени притиску, треба бушотипе за наковнице одбијати, чим слабљење пресека бушотинама пређе 109, пуне површине пресека.
6. Извијање притискиваних стубова с дужинским односом !:К>100 наступа у највише "случајева са свим поступно; код стубова са [:8 << 100 на против увек напрасно. Промена
Дужина
облика на граници моћи ношења је у првом
случају по извесном закону непрекидна и већином еластична, у другом случају на против више местимична, (око средине комада) и већином нееластична.
7. Правац извијања одговара обично правцу најмањег полупречника замајивања (правац најмањег отпора).
8. Моћ ношења стубова с дужинским размерама. код топљеног гвожђа : код ваљаног гвожђа :
| -ј8 1 5 по 105'0 с 11959 влада се по Ешет-овом закону : 2 тл Ј Јо = ит Ек
где су константне:
л"Е = 22 200 1 рто см“ за топљено гвожбе = 19 740) « « « « ваљано « По томе је у поменутим интервалима специфичко напрезање при ломљењу Килевипоззраппитд): За топљено гвожђе ::
В 2 Де == ззаоо -- ) Е рго см“
За ваљано гвожђе :
„ ~ о
Б 2 де пто[ ) рго см“
9. Моћ ношења стубова с одужинским односима. код топљеног гвожђа код вљаног гвожђа
! ! - 165. пр
не влада се више по Ешет-овом закону.
У са. 1 на засебном листу М 54 графички су престављени резултати опита за ваљано гвожђе, За сваки пробни комад израчуната је величина,
|
ћ на десно као апсциса пренета а опажано
и на доњој хоризонтали од нуле почев слева,
спе-
па ћа _
преношено је као принадлежна ордината. На
тај начин добијена је једна поворка тачака ја-
снога и доста одређеног правца и закон кре11 циФичко напрезање при ломљењу (| В,