Srpski tehnički list

СТРАНА 124

она вода из Шагра те да би она тако свој ток даљи наставити могла, држећи се при томе леве стране каналске обале.

Тек сад, после три изгубљене године помишљало се је на рационалну организацију рада, те да се удеоничарима и повериоцима докаже, да ће посао напредовати и да озбиљне гаранције стоје — е ће радови бити за цело готови до !-ог Јан. 1888!

На главном збору удеоничара који се је држао %9-ог чула 1885. није већ више ни било говора о 519 мил. већ се је тражило чистих 700 мил. па да се канал доврши; а овој суми, ваљало је додати интерес за време грађења и трошкове око подизања насеобина за 30000 раденика и чиновника, — а то би свега неких 1070 милијуна било, т.ј. онолико, колико је одредио један члан међународне комисије још онда кад се је ова први пут састала у Паризу. Овај издатак од 1.070 мил. не може се сматрати да. је одвећ велик, јер, довољно би било да кроз панамски канал проплови 4 мил. тона, да се од сваке тоне наплати 15 динара, што је мален намет па да се дође у најмању руку до 6,500,000 динарара прихода, којим би се исплатило одржавање и интерес 57, на уложени капитал, што се може сматрати да је леп успех Међу тим, један други члан академије г. Беуаввецг изнео је да кроз панамски канал, већ прве године, могу проћи не 4 већ 6 милијуна тона т. |. предузеће би према томе са издатком од 1,070 мил. веома производно испало са Финансијског гледишта.

Друштво, пошто је раскрстило своје рачуно са «ситним» предузимачима, поставило је на његово место «велике» и самосталније. Разни уговори, закључени са овим моћним предузимачима, који су својом прошлошћу давали морално гаранције да ће одржати све тачке свога уговора ако не до 1. Јан. 1888. а оно бар у року који би се само неко незнатно време морао одложити — али с том оградом, да ће вазда располагати како са довољно радних снага тако и са довољно и моћним алатима. На кратко, уговори, које је друштво са разним предузимачима вакључило, нису ове апсолутно обвезали да до у напред стално одређеног рока посао доврше, — на што, у осталом, ни један предузимач не би ни пристао, само ако је иоле познавао панамске околности и прилике.

На брзо се видило да и поред ових предувимача који су располагали са тако моћним средствима каквих још ни при једном раду у свету ваљда није било; — да се, велим, и код свега тога, посао и опет тако слабо одмиче,

ПАНАМСКИ КАНАЛ

БРОЈ 5

да је најзад и сам Ф. Лесепс морао признати да се овако даље не може, да је побеђен. Он је почео дакле да одступа, допустио је да канал а пувап није остварљив, и то, 1-во због материјалних препрека и %2-то због убилачког поднебија, где се је канал копао. И за то о тешким је срцем пристао да измене свој примитиван пројект и да канал са уставама (шлајсовима) гради.

Према новом том пројекту, канал је требао да буде само 8,25 м. дубок. На највишој тачци кулебри, требало је начинити један усек од 4900 дужине; тај би део капала имао да се пуни водом из СОћавтев-а; коју би моћним пумпама требало црпети. Са те, пајвише тачке, силазило би се лево и десно у оцеане, помоћу пет устава с обе стране.

Да би пак публика, поред овога, до данас узалуд већ скоро потрошеног новца, ипак остала, и даље верна Лесепсу, друштво се сад обрати на Ајфела, на човека, чија је слава била тада. на Зренику, и уговором од 10. Децембра 1887. уговори, да се њему. на пеки, за наше појмове, који о вишим финансијским операцијама друкчије можда назоре имамо но што су га имала, у онај мах, она господа — да се њему на тај начин за 10 устава плати багатела од 182,500.000 Франака. Него и преко свега тога, што је сад и сам Ајфел активно већ изашао на среду, ипак, које промена у програму о извршењу канала, а које и гласови о нерационалном начину склапања уговора и изради послова у опште разбудили су сад крајње неповерење и код удеоничара и код зајмодаваца а и код осталог света, — те за то, кад се Лесепс 1888 и по следњи пут обрати публици, да му као што вељаше и последње средство пружи, да одпочето своје дело и доврши, — свет му окрете леђа и не хтеде више да га чује и код овз моралне подпоре, коју су друштву за скупе новце и Финансијери и штампа давали. После овог последњег свог финансијског пораза, финансијери направише се глуви, а златом накљукана штампа тако нема, као да се за панамско предузеће никад није пи интересовала. Нико није тако рећи у ово доба пером ни мрднуо да нападне хрђаву администрацију овог предузећа, и да брани сиромашке оне, који су панамском друштву слепо сву своју многогодишњу уштеду поверили били.

Предувимачи, користећи се мењањем програма, извлачили су се вешто један по један; и, противно сваком очекивању, добијали су чак и отштете, које су достизавале по десетину мили.уна а и више франака и то, за то што