Srpski tehnički list
СТРАНА 58
Чл. 16.
Савет се састаје у седнице на позив председника и може радити кад има на окупу најмање седам чланова.
У случају препреке, председника заступа најстарији члан по рангу.
Савет даје мишлење Мипистру написмено и поткрепљено разлозима, уједно са одвојеним мишлењима ако би их било.
Чала. 12:
Кад је у савету питање о строго техничким предметима, онда чланови грађевинског савета подбр.8 [9 чл. 11. овога закона немају право гласања ни решавања.
У свима осталим случајевима, где је у пптању промена уговора, измена предвиђеног материјала, пз-
мена одобрених планова у погледу економном пли есте-_
тичном; о додатку нових или смањивању уговорених
послова — сви чланови имају право решавања. Унутрашњи свој рад одређује сам савет. Чл. 18.
Грађевински савет има нарочиту књигу у којој бележи дан састанка, предмет саветовања и у јасном изводу дискусију свију својих чланова о појединим предметима. Е „“
ПРЕДЛОГ ЗАКОНА
БРОЈ 8
Чланови грађевинског савета имају право да подвосе предлоге грађевинскоме савету, који је дужан да исте поднесе Министру на увиђај.
Радови евију седница грађевинског савета износе се на јавност преко листова, које држава издаје о своме трошку или им указује државну помоћ.
Сва акта грађевинског савета улазе у архиву Министарства. грађевина п саобраћаја.
Ча. 19:
Технички секретар Министарства грађевина п са-
обраћаја деловођа је грађевинског савета. Чл. 20.
За сваку седницу присутни чланови грађевинског савета имају награде од 10 динара. А референти грађевинског савета за сваки свој рад добијају награду, коју им одређује грађевински савет а Министар одобрава.
Ове се награде исплаћују из буџета Министарства грађевина.
Редовне седнице савета држе се месечно три пута; само по нарочитом наређењу Министра сазивају се и ванредне седипце. =
(Наставиће се).
— „авајенен ==
ПРЕДЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА ЗА ВАРОШ БЕОГРАД И ДРУГЕ ВАРОШИ И ВАРОШИЦЕ
У
КРАЉЕВИНИ СРБИЈЕ
Ба ецифаф === =
|. Опште одредбе.
Члан |
У престоници Београду, као н у свима другим варошима и варошицама у земљи, зграде се могу подизати само по одредбама овога закона.
да грађевине као што су: панораме, циркуси, Ф0тографски, атељен, грађевинске канцеларије и друге које се само за кратко време и за привремену какву потребу, подижу тако, да се доцније са свим уклопе, могу надлежие власти дозволити п одуступање од појединих прописа овога закона. Ове грађевине не могу дуже трајати од пет година. --
У
Приватна права, која би била противна појединим наређењима овога закона, не могу се задобити никако, па ни самим споразумом интересованих страна,
Општи прописи за подизање зграда.
Чао 8.
Сваки, којп намерава да подиже какву зграду, дужан је да се пријави писмено, надлежној власти и да тражи од ње дозволу, да грађење може одпочети.
Чл. 4. Дозвола се може тражити у овим случајевима: 1. да све нове зграде у опште.
2. За веће оправке, преправке п доправке на постојећим зградама, које имају утицаја на сталност, сигурност од ватре, па спољнп изглед зграде — фасаду — пли на правпе одпосе суседа као што су: грађење и препначење подрума, бунара, јама п нужничких канала, постројења за ложење димњака, уклањање и подизање преградних зидова, пзмена носача, сводних лукова, стубова, преџначење станова у дућане, појате радионице, пољопривредне одаје п обратно ових у станове.
8. Кад се хоће у станове да претворе простори, који дотле нису служили за редовно становање људи.
4. Прп подизању грађевина, које запремају што од површине улице и од земљишта испод ове површине, пли ваздушни простор над површином улпце.
5. Шрџ подизању ограда са стране улица.
6. Грађевине које својом особином могу бити од досаде п опасности за становнике суседиих плацева, или за публику у опште,
7. Грађевине, у којима се у већој количини смештају или израђују лако запаљиви и експлозивни материјалп. Овамо спадају п слагалшшта дрвене грађе, магацин за храну, сено и друге земљорадничке пропзводе.