Srpski tehnički list

ОТРАНА 122

ИЗВЕШТАЈ УПРАВНОГ ОДБОРА

БРОЈ 6

намери и покренут је предлог: да општина дозволи члановима инжењерског удружења да могу чинити повремена испитивања и проматрања на месту водоводних енсталација. Управни је одбор у том смислу и упутио писмо општини београдској, од које је добио и одговор веома предусретљив, шта више, стављена су члановима на на расположење нужна спомоћна и транспортна срества.

Одмах после овога по хронолошком реду, долази један моменат, колико озбиљан толико и карактеристичан за наше удружење. А то је време, у коме је удружење имало пред собом два пројекта законска: «грађевински закон за варош Београд и варошице у Краљевини Орбији» и «закон о уређењу Министарства грађевина и саобраћаја.»

Крајња несређеност у појмовима сваког друштва какве захтеве треба истицати на прво место у подизању грађевина, самовољно експлоатисање и општине и државе, када су у питању лични и спекулативни интереси — у сређеним државама нашли су јаког противника у закону о подизању грађевина. ,

ИМ ако је у свима модерним државама ово битно питање по општу корист решавано у првим данима њиховог препорођаја, у српској држави ми таквог закона још немамо.

Удружење српских инжењера одрекло би се једног од првих својих задатака, када би дозволило, бар од своје стране, да се једна таква празнина и даље провлачи. И одиста мигау овој години видимо на висини евојих позива. Већина од вас, Господо, и сада се сећа с каквом је предусретљивошћу и вољом удружење прихватило предлог за израду овог пројекта. Руковођено дужношћу према држави и својој струци није жалило ни труда ни времена, да одговори једном великом задатку. Радило се је узастопце више дана, радило се је с вољом и неуморно у великој нади да ће једног дана њихов труд уродити богатим плодом, да ће њиме и држава и инжењерство поћи путем напретка.

Овај је закон и израђен и предат надлежном чиниоцу, да издејствује и санкцаонисање код меродавних државних органа.

Господи члановима обраћамо пажњу да је почео излазити и у нашем органу да би се могли и из ближе упознати њиме. Уа

Не мање је важан, а по целини у органској вези са поменутим законом и закон о уређењу Министарства грађевина и саобраћаја. Нужност, неопходна потреба у реорганизацији грађевинсоке струке, истицана је до сада безброј пута на разне начине. У дневним листовима, на прошлогодишњем главном скупу, у скорашњој пре-

ставци Господину Министру, на редовним састанцима и у нашем свакодневном говору излазило се је енергично и отворено са жељом: да се једном учини крај са застарелим и штетним односима у грађевинској струци. Свим тим покретима било је врело у удружењу. Оно се је носило великим позивом: да буде главни мотор онда када га напуштају они који би му требали предњачити. После горког искуства, дошло се је до тачног закључка: да удружење мора бити цонтар из кога ће избијати сва акција на пољу техничке гране у Србији. Изневерени у свима позицијама, остављени да буду пасторчад у овој држави, српски инжењери морали су доћи до ових резултата, али до још јаче енергије.: да, сузбијају реакцију у инжењерству не би ли оно и у Србији почело сљедити оном закону који му је друштвени прогрес и наменио.

Тим мислима носио је се управни одбор, кад је покренуо предлог да удружење приступи преради закона о уређењу Министарства, грађевина и саобраћаја. Предлог је овај бачен као варница у запаљиву материју. Удружење је дотле било као оно парни котао, у коме је напон достигао максимум, коме сљедује експлозија ако нема одушке. Тако се може схватити оно једнодушно захтевање на једном од редовних састанака да се потражи пројектовани закон од тадањег Господина Министра грађевина, и у што краћем року отпочне прерада. Управни је одбор сљедовао овој општој жељи и ми видимо у брзо како удружење свом енергијом и вољом ради на овоме закону. И данас су у живом сећању многима вами, Господо, она истрајност и ревност на овоме послу. Десет дана узастопце није се тако рећи устајало од рада: ако дан није достајао радило се ноћу. Хитало се је, јер беше давно прошло време чекању и одлагању. Вршила се је само једна виша дужност, која је из равних недаћа прилично задоцнила. Требало је искидати мрежу застарелих појмова о техничкој грани и ставити је на нову, правилну основицу. Удружење је то правилно схватило, и овај рад, као карактерна црта из његовог живота, носиће знаке озбиљног појимања својих задатака. И овај је закон као и први израђен и предат на надлежно место, а штампа се тако исто у нашем органу и обраћамо на њ особиту пажњу гљлг. чланова. |

Крајем прошле године довршене су измене на Љубичевском мосту, и пре но што је предат саобраћају, требало га је подврћи извесној проби прописаној техничким условима. Удружење је сматрало да ова интересантна испитивања могу бити од велике користи њеним члановима у то-