Srpski tehnički list
БРОЈ 8 и 4.
полуге конструисан, а најмање са три, ако је конструисан од угаоника.
За наковнице, којима се утврђују секундарни подужни носиоци за попречне и попречни за главне, треба да су допуштена напрезања за пресецање највише равна допуштеним напрезањима под Бр. 2. при чему ваља такође водити рачун и о томе, како је патов конструисан. Притисак на. дуварове рупа за наковнице, може бити два, пут већи но што су ова допуштена напрезања.
Д. Начин прорачунавања. Споредна напрезања |Међепзраппипсеп) која се јављају услед употребе крутих чворова, и чврстог утврђивања секундарних подужних носилаца за попречне и ових за главне, у обичним
“ из НАУКЕ И ПРАКСЕ — ПРОВАЛА ЖЕЛЕЗН. НАСИПА НА ПРУЗИ НИШ-РИСТОВАЦ
СТРАНА 51.
случајевима не треба стављати у рачун. У слу-. чајевима, у којима се нађе за потребно, да се и ова напрезања узму у рачун, треба испитати: да ли се, и у коме обиму могу допустити повећања, овде утврђених граничних допуштених напрезања.
У осталоме, избор начина за прорачунавање и одређивање потребних пресека — оставља, се слободан, с том напоменом, да није потребно да се изложе потребни и стварно употребљени пресеци и број наковница, већ је довољно да се назначе напрезања која се у њима јављају. (Добро је, нарочито, да се напрезања изложе у табеларноме облику или да се упишу у окицу носиоца).
17|ХП 1895. Београд. К. Д. Г.
острва Со сено-————
ПРОВАЛА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ НАСИПА НА КИЛОМ. 969,127 НА ПРУЗИ НИШ-РИСТОВАД
на дан “. јануара 1895. године,
о
(СА СЛИКАМА НА листу У.)
Већ од Божићних празника, почело је време нагло нопуштати, тако да су сео новој години снегови почели топити и услед тога су воде у свима брдским потоцима, речицама и рекама нагло придолазиле. Уз то је 4. јануара почела падати права пролетња киша, која је без прекида падала пуна три дана. Југовина, са кишом убрзала је, да се и снег на висовима почео нагло топити, те сутако све реке изишле из својих корита.
Морава је јако надошла у околини Врање и Ристовца, тако да је преливала преко инундационих насипа, који су за одбрану железничке пруге саграђени код мостова у близини Врање и Ристовца.
Код Врањскога моста на Кт 358,094, пробила је вода инундациони насип на дужину од 10т и излила се у равницу без икакве даље штете.
Код Ристовачкога моста, кт 364,500 саграђен је један велики такав насип за одбрану пруге од великих вода, чија дужина изнови до близу 500 та а средња висина над обалом !,80т. Овај је насип насут песковитом земљом и добро је "калдрмисан доста крупним каменом.
Како је 7. јануара 1895. године вода у Морави тако јако надошла, како ни најстарији људи из околине не памте, то је вода, око 5 часова по подне истога дана, прешла поменути инундациони насип, па преливајући га и падајући низ косину насипа постепено га је опирала и кад
~ папин о
га је толико испрала, да је калдрма са лица насипа најпре на горњем крају свом изгубила подлогу, онда је почела и саму калдрму да руши услед чега је добила маха и пробила је насип на месту А (види ситуацију на листу У) на дужину од 80 т. Вода, преливајући тај насип, не само да је исти однела, већ га је скоро на целу однету дужину подлокала скоро на 40 испод површине самога терена. Матица Мораве, добивши тако знатне одушке, окренула је правце кроз однети насип у долину, а у правцу као што је то стрелицама у ситуацији означено. Ну како је долина доста узана, јер је о десна затворена косином једнога брда које на Кт 36,97 просеца пруга, а с лева самим железничким насипом, те се тако рећи обема поменутим границама у клис свршава, што се из ситуације јасно види, то је вода, немогав проћи у довољној количини кроз пропусте поплављеног железничког насипа (којих има два од по 10 т) немајући куда да отече све више и више расла. Најзад је вода толико нарасла, да је достигла, висину железничког насипа, која износи преко 9 т, а око 11 часова ноћу прешла је и преко самих шина на месту Б и тона висину од 0,50 т
"а на дужину од скоро 300 т.
Пошто је вода прешла железнички насип, она је преко косине насипа јурила у Мораву где је ниво воде био нижи за 2,50 т. Тим преливањем преко железничке пруге, вода је најпре
1“