Srpski tehnički list
СТРАНА 58.
НАЈНОВИЈИ ЗАКОНИ ПО
Препоручујемо Нашем министру грађевина да овај Закон обнародује и о извршењу се његовом стара, властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају.
6. Фебруара 1896. год. у Београду.
Ва ЊОН
ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА У ЗАКОНУ 0 РЕГУЛИСАЊУ ПОЛОЖАЈА
" ПЕХНИЧКИХ ГРАЂЕВИНСКИХ ЧИНОВНИКА
од 18 ЈАНУАРА 4880 и 25 зунА 1884 год,
да
Да се досадањи чланови: 12и 13 замене овим:
Члан 12.
Плате, које по тачци 4, 5 и 6 члана 58. закона о уређењу Дирекције српских државних железница има, инжењерско техничко особље, као и деоба њихова на класе, важе за све остало инжењерско-техничко особље у државној служби“.
Да досадашњи члан 14. добије нов бројни ред као „члан 13.,“ и да се у првом ставу, после речи „одељења“ дода: ;—- инспектори и правни референт, а на крају истог члана да се дода нов став:
„Они у свакој класи служе најмање четири године“.
Да се досадашњи члан 15 укине и замени овим:
Члан 14.
Сви инжењери бев разлике у свакој класи служе најмање по три године, а подинжењери у обе класе служе укупно три године“.
Да се досадашњи члан 16. укине и замени овим:
Члан 15.
Особље грађевинске струке унапређује се поступно према спреми и доказаној марљивости у раду и годинама службе у свакој класи.
При једнакој спреми и марљивости унапређење бива по реду старешинства.
У члану 17, који постаје „члан 16.“ да се после броја „12“ дода уи“, а речи: уи 14“ изоставе, а као други став да се дода:
„Одредбе члана !2 и 13 овога закона извршиваће се постепено, према буџетским средствима“.
Чланови: 18, 19 и 20. добијају нове редне бројеве: 17, 18 и 19.
Да се у члану 2!., који постаје члан 20. дода нов став:
„Ове измене и допуне ступају у живот од дана, кад се обнародују“.
Препоручујемо Нашем министру грађевина, да. овај закон обнародује ио извршењу се његовом стара; властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају.“
6. Фебруара 1896 год. у Београду
БРОЈ 83 И 4.
ТРАЂЕВИНСКОЈ СТРУЦИ
звАЊОН
о
ТРАЂЕЊУ И ЕКОПЛОЛТАЦИЈИ ТИМОЧКЕ ЖЕЛЕЗНИДЕ НИШ — КЛАДОВО
Члан 1.
Краљевско-српска Влада овлашћује се, да путем концесије уступи грађење и експлоатацију железнице Ниш — Књажевац — Зајечар — Неготин и Кладово.
Том концесијом прописаће се детаљно услови, како ва грађење и експлоатацију, тако и за расправу свију односа између Владе и концесионара. Цену коштања ове железнице по километру одредиће Влада у споразуму са Државним Саветом.
Члан 2.
Правац трасе пруге Ниш — Кладово одредиће министар грађевина на основу генералног пројекта, којим ће се утврдити максимална дужина пруге, као и број станица и станичних колосека.
Траса ће додиривати ова места: Ниш, Књажевад, Зајечар, Неготин, Кладово или друго које место на Дунаву, где се буде добила веза са румунском железницом.
Члан 3.
Железница Ниш — Кладово постројиће се за један колосек, нормалне ширине (1.435 т).
Члан 4.
Успон не сме бити већи од 0:025 на метар дужине а најмањи полупречник кривине не сме бити испод 925 метара.
Члан 5.
За грађење ове железнице, меродавни су у главноме типови главних пруга српских државних железница. Одступања од истих, могу се дозволити, само у интересу целисходније конструкције и оправдане економије при грађењу.
Измене типова у опште и све пројекте и планове ва целу пругу и сва постројења ове железнице, дужан је концесионар поднети министру грађевина на преглед и одобрење.
Члан 6.
Мостови и пропусти морају бити камени или гвоздени.
Обим станичних грађевина може се у интересу економије узети мањи, но што је одређено типовима главних пруга српских државних железница, но с тим да се потребе предвиђеног саобраћаја потпуно задовоље.
Члан 7.
Краљевско-српска Влада, утврдиће у споразуму са Владом Краљевине Румуније, начин грађења заједничког моста на Дунаву, ради везе, (члан 2. овог закона).
Члан 8.
Експропријација. потребног земљишта извршиће се према постојећем закону од 16. јануара 1880. године, а о државном трошку, у колико дотични окрузи и оп штине не би сами потребно земљиште бесплатно уступили