Srpski tehnički list

ОТРАНА 86.

РАД УДРУЖЕЊА Е врој 8 И 4.

Удружење пе зна, да Суд није могао изнети пред Савет оно што тек има да се изради; и најзад добродушан председник ставља Удружењу до знања, да ће се они пројекти, који се конкурсом као најбољи огласе, изнети пред Грађевински Савет.

Удружење Инжењера и Архитекта знало је и зна шта и како ваља радити, али се сада уверило, да су г. Богићевић и његов Одбор, чак толико неспособни да и јасне речи на српском језику не разумеју. Њих Удружење упућује у основну школу да прво науче читати и разумети оно што читају, па тек после да ступе у препирку са Инжењерским Удружењем.

Зар није лаж, рећи „да је Грађевински Савет највиши и обвезни саветник за Општину“, а овамо одбацити пројекат кеја, који је усвојио тај Грађевински Савет 2! Што не рекосте г. Богићевићу шта сте урадили са тим пројектом Прочитајте заједно са вашим Одбором полако резолуцију Удружења, обратите пажњу на ову тачку и остале, па онда ваш одговор, па ако и после тога не разумете вашу бруку, а ви замолите једног од ваших пандура да вам је објасни.

Зар није стидно, кад један председник Општине вели: да одговорност за техничку ваљаност пројекта пада на Грађевински Савет — а овамо гази једно решење тога Савета Зар се не упитасте, а на чију би душу пао грех за учињен трошак и награду пројекта који би конкурсом био оглашен за најбољи — ако га Грађевински Савет не усвоји! или сте ваљда уобразили, да ће Грађевински Савет, поступити онако као ваш Одбор и усвојити баш онај пројекат, који ви огласите да је најбољи!

Ни у своме одговору на тачку 4-ту резолуције није г. М. М. Богићевић боље среће. Када је човек малерозан, све му-је узалуд, па и „најбоља воља“ и „најјача спрема“. Тако је и са г. Богићевићем. Инжењерско Удружење напоменуло је да се тражењем: да је конкуренат извршио сличне радове од исте важности и услед спајања техничких радова са Финансирањем, пресеца пут српским предузимачима да конкуришу. А шта на то одговара г. Богићевић 2 Ништа. Опет се не упушта у стварно побијање разлога Удружења, већ запенушио доказујући, да је то Суд тражио као гарантију да посао добије солидан, трајан и што јефтинији, а неће да ствара практичну школу за српске инжењере. А да би се од ове умесне примедбе Удружења одбранио, напомиње да је Општина свуд тражила чист зајам па га није могла добити, те је с тога уз израду, везано и Финансирање. -— Како је то жалосно када један председник Општине не види, да га дела у лаж утерују.

Зар није то пресецање пута српском предузимачу, када се тражи, да сем тога што треба да изради пројекат и што треба да финансира да још положи и један милијун динара у напред, а поврх свега тога да има уверење „признатих стручњака“ да је послове исте важности радио 7 Нека би баш могао сва прва три услова испунити какав српски предузимач — који би био то признат стручњак да му таково уверење даде, — по коме би „славан“ председник и његов Суд веровали да је сличне и од исте важности послове радио! Сигурно г. М. М. Богићевић! Уви-

ђате ли г. Богићевићу какве сте глупости изговорили пред вашим Одбором. Не, јер да је то случај, посигурно не би допустили да се отштампају и ревносно растурају инжењерима, професорима и другима. Или сте ваља да држали да је ваш одговор ремек дело, које треба да вас уздигне и узвиси над вашим одборницима. Ако сте то држали, сада ћете се уверити, да вас је баш то ваше „ремек дело“ бацило на још нижи ниво.

Још у веће глупости упада г. М. М. Богићевић у тренутку, када покушава да хумором ошине Инжењерско Удружење, напомињући да ће му цео свет, па чак и г. М. М. Богићевић рећи хвала, ако се оно осећа подобно да тај посао изврши, новаца нађе и пројекат изврши. — Није могуће не признати г. Богићевићу једну карактерну црту, која га приближује „генију“. А та је: жудња за величином. Није доста, што би Инжењерском Удружењу цео свет рекао хвала, већ би то чак учинио и он! Али шта ћете, две су селичности сетилег. Линдлеја а то је: прво руски цар поверив му канализацију Варшаве и Тифлиса, а после одмах, не мање важна личност, председник наше Општине г. М. М. Богићевић, који га позва да му повери канализацију Београда.

Па када је најзад самовољна Управа Општинска са презрењем прешла преко истинских савета, Удружења; када после 5 месеца чекања не нађе ни један „богат мајдан“ који би јој жељу прихватио и остварио — нека нам сада каже: како ће ове послове извршити, када зајма чистог нико неда %! — Да ли је бар сада г. Богићевић са својим Одбором, уверен, да је Удружење било у праву, да. су му савети пуни истине, — а да је рад Суда непромишљен, непатриотичан. Не, Боже сачувај, а скора будућност увериће нас, како је председник г. Богићевић са својим Одбором желео да рад буде што солиднији, што трајнији и што јефтинији. Будућност ће показати, да, је Удружење прозрело опасност, која прети Општини и њеним интересима од оваквих патриота и представника њених. А ггг. Чоке, Линдлеј и још неко трећи, седећи мирно у својим местима, увериће се, да имаде једна држава, а у њој општина — из које се може ништа не радећи, за 5 година маћи по једно 75000 динара. А свето — да посао буде што јефтинији. Грдна иронијо ! !

У одговору на 5-ту тачку резолуције г. Богићевић се са свим пзгубио. На оно, на што је требало да одговори, није одговорио јер није могао, није умео, није смео, а да не призна истинитост те тачке резолуције. Па шта је радио Доказивао је како је дрско и смешно пребацивати да светски научници немају самосталног мишљења, но да копирају туђе мисли, а то је чак и немогуће:

_ када су страни експерти људи, који не знају срп-

скога језика, а и кратко им време није допустило да их украду. А како би г. Богићевићу и могли узети, кад је извештај српских инжењера од 1892. године, на српском језику, а у уопштини се не нађе нико да им тај извештај преведе“. — Зар се један председник Општине престоничке овим разлозима брани, којима би се могао послужити председник какве сеоске општине !

Зар мисао о тунелу пије мисао српских инжењера%! Џа зар не нанесте неправду српском