Srpski tehnički list

Број 8 И 4.

инжењерству, када, не говорећи о овоме извештају, узесте за базу стечаја извештај страпих експерата 7 — Пазар и сада, када ту замисао о тунелу и ти страни експерти, које у звезде кујете, одобрише, ви не налазите, да су српски ипжењери спо'собни за такве радове 2! Не, ви то и нисте у стању да видите а и боље је, јер када би ви тог. М. М. Богићевићу признали, опда би се српском инжењерству свет смејао, јер и иначе ваш стечај стране новине назваше, када се српски рече, заврзламом, Ето какво стран свето вами има мишљење, а ви нас одговором уверисте да је то истина.

Најзад, да би ефекат био што јачи и сигурнији г. Богићевић завршује свој одговор низом грдњи наг. Селесковића. И ту му је метак упалио, јер је Одбор по својој „бистрини“ заборавио дотле све, и резолуцију Инжењерскег Удружења и сав одговор г. Богићевића и са одобравањем усвојио мишљење председника о г. Селесковићу. Своју мржњу на г. Селесковића, уселио је г. Богићевић и у срца вајних одборника, а они је пренеше и на Инжењерско Удружење. Нека им је на част, али ће се брзо уверити, да ће св за њих прилепити блато, којим се бацише и на Удружење и на г. Селесковића.

Али како је тек жалосно и бедно представио г. Богићевић себе, и свој Одбор свету, када је у одговору — хтевши још једном да изгрди српске инжењере у Општини — рекао:

„Истиниту белешку стања воде за прошлих 10 година добила је на жалост Општина од Земунаца, јер је узалуд тражила од Општинских инжењера“. Да ли је доиста онакве податке Општина добила од Земунаца, какве је својим експертима дала, не знамо, али у колико су ови подаци тачни увериће се свак, који прочита отштампано предавање о канализацији, које је на заједничком скупу лекара и инжењера, држао члан Удружења г. Н. И. Стаменковић проф. Велике Школе. А да је г. Богићевић и Одбор са њиме, у интересу праве истине зажелео да зна право стање воде за тих 10 година, то се није морао трошити да иде чак у Земун, но да је просто сишао у библиотеку Општине и потражио „Орпски Технички Лист“ од године 1890. па би то нашао, али са свим тачно. А то би опет била заслуга Инжењерског Удружења.

Али не замерите г. Богићевићу, то је утини“ човек, који све воли што је страно. Зар је он крив, ако није могао наћи тачне податке о стању воде; зар је он крив, ако је погрешио дао експертима, податке које је од Земунаца добио (ако их је у опште и добио); зар је он крив, ако држи, да је извештај експерата — бавиран на погрешним подацима — исправан ; зар је он крив, што у том случају не би нечистоћа из канала и тунела за велики број дана преко године, отицала слободно у Дунаво 2%! Не, Боже сачувај, није оп крив — већ онај који га на то место постави, а оп сирома и добродушан држи да је све опо добро и паметно што уради, — Опрости им Боже, јер пе знају шта раде. 3

У кратко. За 5 месеца од како је стечај расписан до данас, у колико је то Удружењу познато, није се јавио нико с пројектом а још мање са пројектом и начином Финапсираља. Дакле, Ипжењерско Удружење имало је право.

РАД УДРУЖЕЊА СТРАНА 87.

Најновије вести циркулишу, да је Одбор решио, да се израда пројеката повери г.г. Чоке-у и Линдлеју и вели се, да је скуп уговор пачињен. —- Опет дакле Инжењерско Удружење имало је "права, када је рекло да је опасност по интересе Општинске и да се хотимице пресеца пут српском инжењеру и предузимачу, да у том послу конкурише. Такве извештаје има Удружење у Београду а да ли би сигурпије добило у Земуну, не зна и неће да тражи, већ то оставља председнику г. БоРићевићу и његовом Одбору.

Овакав је одговор био изазван дрским, неразмишљеним одговором председника и његова Одбора. Дакле: према свецу и тропар.

Председник. — Молим сада да се прочита и други нацрт одговора. Чита се други нацрт одговора, који гласи:

ПРЕДЛОГ

за одговор Удружења Српских Инжењера и Архитекта на одговор г. Богићевића председника Општине Београдске.

г. М. М. Богићевићу председнику Општине Београдске.

Ма да Удружење Српских Инжењера и Архитеката није било срећно да му се до дапас достави решење Одбора Београдске Општине са седнице од 13. јула тек. год. донето услед његове резолуције, саопштене Одбору, оно је ипак из „Београд. Општ. Новина“ и из засебно отштампаног памфлета, који сте ви потписали, дознало о томе решењу, па како је исто и донето на основу вашег одговора, који сте у Одбору прочитали, то ће вам бити јасно за што, је овај одговор вами упућен.

Данас, кад је Одбор Општине Београдске на прагу, да са извесним стручњацима са стране закључи уговор о изради пројеката за кеј, канализацију и антрпоте, готово је излишно одговарати вам на ваш одговор на резолуцију Удружења. Излишно је, ако се узме на ум, да ништа неће моћи измепити правац, којим сте ви са Одбором пошли, али је потребно, да би Удружење одбило оне нискости, до којих сте се ви спустили у борби против њега.

Из мржње према г. Селесковићу, који је први потписник резолуције, јер је заступао председника за време његовог одсуства, ви сте највећи део свога одговора испунили обичним нападајима на њега, критикујући бајаги његов рад, кад је био управник грађевинског одељења Општине, а нисте пропустили, да му подметнете ионо, што он није никад учинио. Но мора се признати и то, да ви то нисте учинили само из мржње против њега, већ и за то, што стварно нисте имали шта да одговарате. Удружењу није потребно да брапи г. Селесвовића пити да се са вама препире о томе, шта је пређе требало, по вашем нахођењу, да раде садањи представници Удружења Српских Инжењера и Архитекта, тим пре, што ви тражите нека дела Удружења и из времена кад оно јошније ни постојало. Оно је по своме пајсавеснијем нахођењу заузело један положај према извесним поступцима вашим — не као г,. М.М. Богићевића, но као