Srpski tehnički list

ОТРАНА 44 из нлуке

јално с обзиром на радијални систем [ види се, да сем онога испуста код станице за бистрење, који се не може избећи, није био ни један други потребан.

Испусти се деле у 2 категорије: а) у оне, који се налазе рачуном и 6) оне, који служе као вентили сигурности, који нису на никаквом рачуну основани, но би ступили у дејство, тек у случају, ако би се утврђена максимална количина метеорских вода прекорачила. Прелив ових испуста био би раван максималном воденом нивоу у каналима.

Што се прве врсте испуста тиче, они се при овој канализацији не могу рачуном наћи, јер водени ниво у Бегејском каналу није константан, тако да се при постављању пада воденог нивоа у испусту добијају врло различни ресултати и то позитивни до нуле, па чак и негативни, тако да је и пријемност испуста или нула, или испуст не дејствује. Ја сам према томе утврдио практичне профиле. Испусти, који скупљаче олакшавају, широки су 2,00. Испуст, који таложни басен олакшава скроз је 3,00 11 широк.

Услед мењања нивоа у Бегејском каналу мења се и висина прелива у испустима. Као најнижи ниво прелива узета је кота 85,0. Гвоздена капија, која се може спуштати и дизати, служи у исто време и као покретни прелив испуста до коте 86,9. Чим вода у Бегејском каналу ову коту достигне, врата се сасвим издигну и испуст се ставља у недејство.

Што се оне друге категорије испуста тиче, то сам исте сматрао за излишне у радијалном систему 1, јер су црпке, пројектоване за велику воду, тако снажне, да ће у евентуалним случајевима бити у стању, да допуњују пријемност канала, ако би се ова можда прекорачила.

ГЛАВА ХТУ Извршење радова.

Нашао сам за нужно да ову тачку додирнем у толико, у колико је она у вези са предрачуном.

Извршење радова може се дати или генералном предузећу или се може радити у сопственој режији. Први начин извршења је по магистрат врло удесан, јер нема много бриге да води, већ добије, по пројекту, готову грађевину. Наравно, у том случају претпостављам да се има посла са генералним предузимачем широких груди, који не тражи длаку у јајету. Ну, ако се на несрећу наиђе на неког цепидлаку, онда може врло лако доћи до дуготрајних пар-

и ПРАКСЕ

а + => 5 ава па и авиона

БРОЈ 3 и 4

ница, или се морају признати неки фиктивни додатци, да би се парничење избегло. Сваки пројектант, на сваки начин саставља свој пројект са највећом смотреношћу и савесношћу, међу тим сумњам да и један пројектант може имати толико самопоуздања да би могао тврдити, да је његов пројект савршен, и да за време самога грађења неће бити потребне никакве измене или допуне. Наиђе ли се дакле на неког тесногрудог генералног предузимача, који и најмању ситницу у своју корист експлоатише, то ће са грађењем траљаво ићи, и свађама између њега и контролних органа неће бити краја. Из овога разлога противан сам да се грађење преда генералном предузећу.

Другачије стоји са грађењем у режији. Под овим разумевам начин да се извесни радови рада (откопавање, зидање и т. д.) издаду у акорд малим занатлијама без обавеза, а опет неки радови, који највећу тачност у извршивању изискују, као н. пр. полагање цеви — спроводница, да се у надници изврше. За набавку материјала, имаће магистрат своје нарочите лиферанте, који уживају добар глас. При грађењу у режији, грађевински управник има слободне руке, и може у свако доба да изврши целисходна модификовања, што ће у опште бити скопчано са незнатним трошком, а можда неће ни бити никаква трошка. Пошто је канализација, један рад, где се тражи математичка тачност и савесност, то је и треба извршити у режији а не помоћу генералнога предузећа.

У потврду овога додајем још, да се све велике канализације извршују у режији као што је н: пр. случај у Берлину и Бечу.

Сем тога у већини случајева као да грађење у режији јефтиније кошта, од грађења у генералном предузећу. Међу тим ово се не може потврдити, и то питање остаје отворено. Код режије су персонални трошкови огромни, а код генералног предузећа магистрат пролази са малим контролним особљем, тако да се велика, добит главног предузимача изравњава са великим трошковима режијским.

Могло би се више сличних упоређења навести, али се ипак не би дошло до позитивног ресултата, који је начин грађења јефтинији. Што је пак непобитно констатовано, и као Факт једном за свагда утврђено, то је, да је грађење у режији увек солидније од онога у генералном предузећу.

Ја не знам да ли ће магистрат моје мишљење делити, или не; међу тим мој је предрачун тако оклопљен, да његова коначна сума вреди било за један, било за други начин грађења.