Srpski tehnički list

Број 3 и 4

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОРА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ ОТРАНА 58

лина. Ми прелазимо ову прилично безначајну дебату и наводимо још оно што су рекли Еђ и Ни!сћлтзот о томе како се у Америци и Инглиској практикује. На америчким железницама граде на опасним тачкама тако зване окретнице за искакање воза из колосека (Епфејејзуејесће, а1ошје де дегаШетепј, Фћгом - о рош) оне навраћају воз на шљунчани застор, где се он брзо и без опасности зауставља помоћу нагомилане земљане масе. Тако су већ чешће путнички возови сачувани били од судара, те није бивало никаквих несрећних последица по путвике; амерички су делегати једнодушно изјавили, како су они убеђени, да је искакање воза на шљунчани застор, много мање опасно, него ли одвођење воза на колосек за спасавање. Пићећатзоћ налази, да није немогуће овај систем и у Европи увести. Дебата се на послетку завршила, а није никакав закључак донесен; секција је просто узела извештај на знање.

ад %. У опште се узело да за сигналисање није пробитачно узети различне геометријске облике у место различних боја; јер по досадањем искуству, разликовање ових облика ноћу на даљим одсотојањима није апсолутно поуздано и сигурно. Кад се саветовало о томе, какве боје треба давати ноћним сигналима, онда су инглиски и румунски делегати изјавили, да је бела светлост излишна; у Румунији хоће белу светлост са свим да искључе и да је више не узимају за пружне сигнале. Споразум о резолуцији по сигналисању и сигналним бојама, није се могао постићи, тако, да ни по овој тачци није никаква одлука донесена.

ХП Питање. Организовање службе за узимање и достављање робе која се железницом шаље или долази.

ћ. Н. Тлваре ве, директор експедовања, робе код Отемћ КМогфћегп - железнице, даје у своме извештају веома опширна објашњења, о пракси која у Инглиској постоји. У већини великих вароши сутичу се по 2 или 3 железнице, са станицама које више-мање леже подаље од трговинског средишта и варошкога саобраћаја. Железничка су се друштва стога сложила, па су те вароши поделила у зоне и за сваку такву зону утврдила једнолику тарифу за достављање робе, тако, да нема никакве конкуренције. Тако примера ради друштво Отеаф Могћегп-железница има 370 станица за робу; достављање робе у режији уведено је у 95 станица; у 50 станица врше ту службу предузећа на основу специјалних погодаба, докле у 225 мање важних станица нема никакве нарочите организације за довожење и одвожење робе. За службу режије

има свега 2030 коња а у 6 највећих станица

још налазе рада 1400 момака. Студија известиоца завршује се овим, нема сумње пажње вредним извођењима:

» Одношење и доношење дењчане робе са и на индустријске центре, треба да обављају железнице ; трошкове око тога треба тарифама обухватити. На тај се начин манипулација робе олакшава; достављање робе примаоцима може раније да се изврши, а пошиљачи могу и допније да је железници предаду, него кад морају сами даје са станице узимају, односно предају. И пошиљаоци и примаоци у великом су добитку, што одмах у напред тачно знају шта их укупни трошкови око преноса робе стају. Осим тога, железнице могу из својих магацина за робу и места резервисаних за улични колски саобраћај, бољу корист да извуку и да изврше експлоатовање, у толико економније, у колико се роба непосредно по свом доласку возом, одмах на улична кола може да товари и одвози; тако исто нема никакве сметње ни томе, да се ситна роба која из вароши долази незадржано товари у железничка кола. Да ли да се одношење и доношење робе врши у режији, или да се преда каквом предузимачу, или да га отправља железничко особље и најмљена кола, то у главноме остаје унутарње питање организације; али ја сам одлучно за то, да железничке управе ову службу треба, свуда тамо да узму у своје руке, где јачина саобраћаја у опште оправдава транспорт колима, јер се цео посао може боље да подели и надгледа аи за то, што се више привређује у експлоатовању“.

У вези са овим излагањима дао је опширна, саопштења 8. Н. батапет (Мемуогк, Мезћауеп ата. Нагбога Вашуау) о методи које се држе у Америци. Тамошње навике сасвим су противне режи-систему. Експедитори робе махом имају своја властита теретна кола и за сваку робу узимају транспортну таксу, која исплаћује кола баш и онда, кад нема никакве друге робе на њима. Велике фирме не би лако наишле на то, да жртвују извор прихода који отуда ресултује, и то у толико мање, што се ова такса сматра да је сасвим легална и што је у Савезним Државама цео трговачки свет „признаје. „Генералних спедитера“, који робу за транспортовање теретним возовима прибирају и железници до-

возе, нема. „Експрес-друштва“, која више или.

мање сличну улогу играју, баве се само о оној

дењчаној роби, коју треба брзо отправљати, те

се с тога искључиво преноси путничким возо-

вима. Покушај, да се инглиски систем, којега се

добре стране не могу спорити, уведе и у Америци,

по мишљењу бСататет-ову, стао би свакога скупо. 8

и а = а а ава сена "а Е и ~