Srpski tehnički list

Број 3 и 4

По једном систему пруге једне мреже деле се у срезове и свака служба има своје самосталне пружне органе, По другом систему цела је мрежа подељена у више, једно од друго независних експлоатационих надлештава (Веб леђа т(ег, 1е8 о сез 4'ехрјонаНоп, фга с тапасетет 8. која су међу тим, потчињена централној управи. Овај последњи систем, као да није одговарао захтевима службе, тако да су га, н пр. у Пруској, сасвим одбацили.

У свима државама железнице су под надвором државним. Сам тај надзор управља се по томе, да ли железницу експлоатује какво друштво или сама држава. Право државе да овај надзор врши, несумњиво је и неоспорно; ади се ипак може да постави питање, да лиу вршењу тога права не лежи по некад сметња брзом отправљању послова; свакако да државно интервенисање не сме никад штетити правилност службе. Железницама које сама држава, експлоатује, управља према њиховој важности или по једна дирекција или више њих. У сваком случају стоје само под контролом једнога јединог ауторитета, а то је министар. Овде-онде налазе се између министра и дирекција јоши друга надлештва уметнута, која за свој живот имају да благодаре тешкоћи, на коју се наилази у тежењу, да се различне дирекције железница које држава откупљује, доведу на потребну једноликост. Ове инстанције, ова уметнута надлештва необично отежавају административну управу.

Писа завршује свој занимљиви извештај овако:

„Било да је реч о железницама, које експлоатују друштва, било да се тиче железница, које држава експлоатује, ни у ком случају не сме се изгубити из вида, да и једне и друге образују по превасходству важна комерцијелна предузећа, те да се дакле њима. мора и управљати као таквима; ако су потребне више инстанције — надзорна надлештва — онда не треба превидети, да је њихово умножавање често пута сметња доброме извођењу елужбе и брзом отправљању послова“.

Разлагања овога известиоца наишла су делимице на врло жив отпор. На првом је месту Гифодћ (мађарске државне железнице) одлучно бранио систем експлоатационих надлештава, који се у Мађарској сјајно показао, под веома неповољним приликама, у добу кад је све железнице држава откупљивала. У Пруској се, код великога броја независних дирекција, нису могли постићи добри ресултати. Садањи систем и сувише је кратко време у употреби, те се о њему не може дати никаква оцена. На ово је Писа

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

СТРАНА 55

одговорио, да је пређе и он сам био присталица експлоатационих надлештава, али да је своје мишљење изменио, кад је опазио, како се та надлештва увек, сове више и више развијаху у мале експлоатационе дирекције. Али он радо признаје, да је откупљивање железница и примање тих железничких управа одвело систему експлоатационих надлештава.

Амсос 'Францески Сћепшп де Тер ди Ма) мисли, да бојазан коју има Риса мора да нестане, кад се саобраћајним надлештвима прилично уске границе одреде у погледу иницијативе и кад се непрестано држе под ауторитетом шефа свију.грана службе. бтитђитд |(аустро-мађарски 56. Е. (.) не изјашњава се ни за један ни за други систем, него вели да сваки систем може да има успеха, под погодбом, да располаже добрим персоналом. Он подсећа на реч ПлзгаеН-јеву: „Ми се сувише уздамо у системе, а не бавимо се довољно о људима“. Неитћеам неће да пориче извесне користи које се добиЈају децентралисањем службе, на против он би желео, да пх што јаче истакне, али тешкоћа увођења тог система лежи — бар што се тиче Францеске — у потреби полагања рачуна државној контроли односно свију детаља службе и у дужности коју друштва имају, да врше опште прописе који постоје. Само кад експлоатационе управе пмају извесну слободу у својим делањима, само тада могу и локалним шефовима допустити извесну самосталност у иницијативи. Други известилац — Наттвоп — изјављује, да се у земљама инглискога језика, не могу да поставе ошшти и апсолутни принципи о организовању службе. Свуда се као језгро целога питања сматра: да треба имати ваљано особље, које стоји под дирекцијом у коју оно има пуно поверење. Централисање службе безусловно је потребно, али оно треба тако извести, да службеници ни пошто немају одрешене руке према одговорним шефовима.

Специјелно у Инглиској шефови су одељења Директно одговорни управном савету за сва, питања која се тичу њихових одељења и они консулдтују свога сепегајтапасег-а само онда, кад сматрају да је потребно у погледу нарочито важних околности. Овај Нагтвзоп-ов извештај није дао повода никаквој дебати.

Секција је донела овај закључак, одобрен после и од стране пуне седнице Конгреса :

» Организовање службе није на свима железничким мрежама једнако; с тога је дакле тешко неку једноличну методу поставити. Кад није могуће избећи извесно децентралисање на,

8»