Srpski tehnički list

СТРАНА 56 из НАУКЕ

И и А Ка 6 ЈЕ

БРОЈ 3 И 4

веома разгранатим мрежама, онда је ипак потребно, сва одељења службе потчинити једној врховној управи; али им треба оставити извесно право иницијативе које би било у складу са њиховим положајем. Најважнија, погодба као да лежи у избору иу вредности персонала“.

ХМ. Питање. Поравњавање узајамних потраживања железничких, која долазе од саобраћаја робе.

Из извештаја, који је поднео директор одељења за, међународни саобраћај рускога железничког савеза, државни саветник |. де Рет!, узимамо ове, пажње вредне мисли. Одговорност у погледу транситнога саобраћаја, робе, између разних континенталних управа железничких, регулисана је бернском конвенцијом о међународном праву о товарима, од године 1899. Што све тиче потраживања, која ресултују из директнога саобраћаја, тешкоће долазе већим делом од одуговлачења отправљања робе, даље од грешака, које се поткрадају при превођењу докумената, и на послетку отуда, што тарифе нису једнообразне. У пркос објашњењима која су наштампана на товарним листовима, расте број рекламација у таквом размеру, да задаје бриге. Оне долазе понајвише отуда што се наплаћују претерано велике таксе, што се роба губи или квари, што се прекорачује рок предаје и што се ликвидују потраживања друштава. Публика, бива у ошпте нестрпељива због задоцњавања, која долазе од расправљања узајамних потраживања, појединих железница. Управе се труде, да ове ствари колико је могуће брже расправљају, али окружнице које нека управа изда, имају да пређу толике друге управе, да веома споро стижу тамо где су упућене. Истина да се састају нарочите конференције, али често нема свију потребних докумената на време, те се с тога неки предмети морају несвршени да скидају са дневнога реда. С тога Рет!] удара гласом и овом приликом на то, да је потребно закључити једнообразан реглеман за међуна"родни саобраћај робе. Он се нада, да ћви Инглиска. приступити бернској конвенцији и тако створити директан баобраћај између свију континенталних пристаништа и Инглиске. Нацрт који је Ожетз поднео Конгресу, могао би послужити као основа за такав један споразум.

После кратке, незначајне дебате, усвојила, је секција ову резолуцију:

„Конгрес дели мишљење известиочево, да је безусловно потребна општа конвенција за регулисање свију узајамних. потраживања железница, и о тога моли белгијске државне же-

лезнице, да узму на се задатак, да ову ствар доведу до повољног решења сазивом једне конференције“. Конгрес је изјавио да усваја ову резолуцију. ХУМ. Питање. десет и четири

Подела дана часа.

на два-

Пошто су ово питање и стручни па и дневни листови у последње доба довољно претресали, то и извештаји талијанских железничара Пт. Г. Веојалч-ја и инжењера У. Косса-е — које иначе вреди читати — не износе ништа ново или што би иначе било значајно. Из њих наводимо само факт, да су се од 26 железничких управа, које су на питање по овоме предмету одговориле, њих 12 изјасниле безусловно за поделу дана на 24 часа у место досадање поделе на 9 ж 19 часова, да се 8 њих није изјаснило ни за ни против, а само их је 6 које су противне том увођењу; међу тим ни ове управе нису изнеле такве разлоге за своје противљење, који би колико-толико били оправдани.

При саветовању у којем је учествовала и трећа секција, обратили су пажњу Кођетћзоћ и ВеЏ на прилике у британској Инђији. Урођеници, који код железница врше обично улоге нижих службеника, брзо су се на тај систем навикли и раде потпуно добро по њему; па и становништво се врло брзо нашло у њему. У обичном саобраћају, да богме да није наступила никаква промена, јер и сад се још једнако говори о ручку у 8 часова у вече, место у 20 часова. Средње време усвојено за инђијске железнице, то је локално време вароши Мадраса. Па и на канадским железницама се, које имају мрежу од 26000 Кп, овај систем уза чудо добро« показао, као што то тврди Сћ. Тиррет, на основи десетогодишњега искуства. У. |. АЦеп (америчка железничка асоцијација) хтео би да се прими друга једна, много радикалнија реформа. Он препоручује, да се цео дан од 24 часа подели у 1 периода а ове да се опет поделе у децималне делове, па да се ове нове периоде обележе бројевима од ! до 12. Обе уједињене секције на послетку су се изјасниле прилично одлучно, за поделу дана у 2' часа.

ХМГ. Џитање. Децимални

Наш се интерес у овоме питању концентрује на положај који заузимају стручњаци из Инглиске, Русије и Савезних Држава Северне Америке, где овај, тако еминентно практични систем мера и тегова, још никако није усвојен. Ни једно још питање Конгреса није тако једнодушно одлучено, као ово, нити је и један пред-

систем.

с авла ал