Srpski tehnički list

Број 8 и 4

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

СТРАНА 57

лог наишао на тако једнодушан и могло би се

окоро рећи одушевљен пријам, као предлог : да

Конгрес изрекне живу жељу, да се децимални систем у ошште уведе. Према томе се можемо надати, да ће инглиске и руске мере и тегови ускоро припасти хисторији и овај веома значајан акт неће бити један од најмањих успеха железничког Конгреса.

Овим су задатци четврте секције решени били. Седницама те секције председавао је вицепрезидент Францеске северне железнице, сада већ покојни Гот ВЗау. |

Саветовања пете секције.

ХУП А. Питање. Споредне (секундарне) железнице.

Известиоцу ЈЕ де Васвет-у, генералном директору, друштва „зосјефе сепегаје аЧез сћепип5 Че Тег всопопидиез де Вејејаие“, пало је у део, да претресе средства, која употребљавају управе великих железница, за олакшавање подизања или експлоатовања споредних железница. Извршујући овај задатак, он долази до читавога низа закључака. де Васћет пре свега констатује потребу која је данас као таква у опште призната, да локалне железнице треба да потпомаже како сама држава, тако и општине и провинције. Систем по коме се ради у Аустрији, а то је, да се на обичне акције уписују општине, и поступак по коме се у Белгији ради, морају се признати као логичне методе потпомагања, јер се слажу са основима правичности: жртва, мора да буде само привремена и мора да престане са развитком саобраћаја. Друштва, која имају посредна интереса у томе, да пруге постоје, независно од непосредне користи, коју отуда вуку, дужна су, допустити приватној индустрији, која свој капитал или свој рад у то улаже, да добије осигурану накнаду за то. Известилац би хтео, да велика железничка друштва не учествују у набавци капитала. Споредна би пруга тиме дошла у зависан положај, према главној железници, који нити би био користан по саму железницу, нити по публику.

Што се тиче грађења и експлоатовања споредних пруга, известилац држи да је најлогичније, најпотпуније и Финансијски најповољније по грађење и експлоатовање, да се образују нарочита друштва и то помоћу главних железница које са споредном стоје у непосредној вези, кад је помоћ тих железница обилна и искрена. Она ће се најбоље и у сваком погледу најправичније и најтачније реализовати, ако

главна железница споредној прузи за свакога.

путника или за сваку тону робе, коју јој та споредна пруга доводи, или и за укупну суму вишка у приходу спојне станице, буде дала одговарајућу премију. Према студијама Сопзеге-а овај је поступак сасвим оправдан и друштва која су тако радила нису незадовољна са постигнутим ресултатима.

За саобраћај робе потребна. је кореспондујућа служба; де Васћет нагиње систему прекартираља, јер тај систем упрошћава, Формалности које агенти друштвени имају да испуњавају и искључује прелазни саобраћај (ЏеђегеапевуегКкећг, зегмтсев сштијајиз, ћропећ зегујсе), баш и код једнакога размака шина. Овај последњи сасвим излишно ствара велики терет и издатке за споредне пруге, а публици не даје никакве стварне користи; он захтева, или неизбежно доводи до тога, да споредна пруга потпуно мора да усвоји све тарифе, тарифска класиФиковања, формалности, реглемане и обрачунске системе главне железнице, тако да се а рттог! мора да изгуби принцип апсолутнога упрошћења у свима гранама експлоатовања, а то је основна, управо животна погодба сваке споредне пруге. де Васћет сматра примењивање опште тарифе на споредне пруге које нарочито прелазни саобраћај скоро условљава, као главну рђаву страну, то примењивање је аномалија, јер класификовање има малога вначаја за краће пруге и што на овим последњим тежина и запремина образују скоро једине елементе који долазе у рачун; с друге стране, однос таксе за, пренос према такси за отправљање, дакле однос променљивога дела тарифских ставова, према сталном делу, има код малих пруга сасвим противно значење, него код главних пруга, јер за мале пруге константни елемент није по важности споредан, него је најважнији.

Кореспондујућа служба — ако се хоће да публици пружи све користи — захтева од стране великих мрежа железничких, просту, либералну организацију, што мање Формалности око прекартирања, регулисање свију односа, који се морају још много тачније проучити, него што је то до сада чињено; али — тако вели известилац — ако велика друштва хоће поштено и озбиљно, онда ће се лако моћи постићи споразум. У том омислу има се извести и организација службе претоваривања. Згодно снабдевање спојних станица, у сваком погледу, са свима механичким направама за брзо савлађивање промета претоваривања, остаје питање које још никако није решено на задовољавајући начин; реализовање тога питања је први корак ка томе да се кореспондујућој служби уступи место које јој припада.