Srpski tehnički list

— 926 —

Босанска источна. железничка пруга.

Железничка пруга која везује Сарајево са српском |

и турском границом најугоистоку готова је и предата саобраћају 1. ов. месеца. Ова нова пруга дугачка је 167 километара, приближно исте дужине са пругом СарајевоМостар, она продужује железничку босанску мрежу, која је до сад била 740 км. дугачка, до границе новопазарског санџака и важна је због везе Митровица — Солун. Е Нова пруга полази од/Сарајева, иде кроз варош испод Требевића, кроз клисуру Миљацке у којој остаје на приличну дужину. Прва станица изван Сарајева јесте варошица Пале, висока над морем преко 800 метара. Планина Јаворина пролази се тунелом дугим 825 метара, на висини над морем од 1000 метара, на излазу из тунела почиње пад, који траје све до Дрине, О-

мање су станице Праца и Устипраца“— Горажда, у |

км. 95. лежи станица Међеђа у којој се одваја крак за Вишеград и Вардиште на српску границу. Главна

пруга иде преко Међеђе и Руде на Увац на граници санџака новопазарског; њена је дужина прибл. 173 км.

Крак за српску границу дугачак је прибл.30 км., иде преко среске вароши Вишеграда поред града Добруња у станицу Вардиште, која је на 500 метара од српске границе.

Крај кроз који пролази источна пруга гма велике природне лепоте, равна се у Европи познатој ди» вној сценерији теснаца Неретве кроз који пролази пруга за Мостар, Огромне су биле техничке тешкоће, читави километри усецани су у стену, стрме јаруге са планинским потоцима ваљало је премостити. Тунела има 99 укупне дужине прибл. 13 км., без мало 8'/, од дужине целе пруге. Грађење је трајало пет година, било је успорено и тиме, што су за хиљаде раденика морали да се граде прво станови а затим животне намирнице довлаче стално са знатне даљине,

7. Р. Ј. В. М. ]. В.

Други колосек на сибирској железници, и претходни радови на руским железницама у средњој АЗИЈИ.

Питање о полагању другог колосека на сибирској жељезници није ново, покренуто је још за време руско-јапанског рата и могућност његовог извршења дискутована је тада на све могуће начине. Али се тада по нужди могло само да положи повише колосека за скретање у место пролазног другог колосека, и да се на тај начин бар делимично убрза транспорт трупа, који је био спор усљед необично великог растојања станица. Доиста су ови колосеци за скретање учинили велике услуге. Али се сад на меродавном месту увидело, да је штета по државу сувише велика, ако с; промет на сибирској железниси не повећа полагањем другог колосека, и спремају предлог о томе за Думу. Главна је замисао: други колосек неопходно је потребан-и то до Бајкалског језера, и од Танхоја до станице Манчурија. И планински део између Ачинска и Иркуцка прошириће се на два колосека, а прелаз преко Бајкалског језера појачаће се знатно. По завршетку свију радова моћи ће саобраћати 34 пара возова. Почетак радова да буде на делу Ачинск—Иркуцк; то је 2000 врста (2134 км.) које ће стати окр. 43 000 000 рубаља а извршиће се за три'године. За време овог рада проучиће се вредност спојне пруге од Омска до Тјумена или од Кургања за Јекатеринобург, којом би се можда замено други колосек на делу главне пруге Ачинк—Черноречнскаја и Головинскаја—Малта.

У средњој Азији узето је у проучавање која би траса била најповољнија за везу Семипалатинска са станицом Уралск. Поред овог проучаваће се још и веза средње азијске мреже са сибирском главном пругом.

Главни је правац од Уралска преко Оренбурга, Орска и „Атбасара у Акмолинск са краком Уралск—Илезк (дужина 1750 врста или 1867 километра) и од Актјубинска (станица пруге Оренбург—-Ташкенд) преко Тургај —-Акмолинска у Семипалатинск (1780 врста == 1899 килом.). Пошто се заврше претходна проучавања решиће се, која је пруга боља, а како су готово једнаке по дужини, биће при избору једино меродавни економни и привредни разлози.

(Сем ових већ врло замашних рздова наређено је да се изврше студије и на великој линији ТашкентПоломошнаја. Тврде, дасу 4. Јуна отпутовале 4 инжињерске секције, да ове студије одмах почну. Намеравг се испитивање делова Ташкент — Вјерим (870 врста==929 км). и Семипалатинск—Поломошњаја (700 врста==747 км). тек у току овог рада решиће се, која је станица на сибирској прузи најподеснија за везу, да ли Поломошнаја—Маријинск пли која друга станица, али се важна тачка Чарнаул не сме обићи. За ове радове одређено је 617 550 рубаља, у њима ће учествовати и изасланици министарства војног, финансија и унутрашњих дела. (Ово је сад први пут да се за железнице у Азији чине овако исцрпне претходне студије. До сад су готово само означаване тачке, које пруга треба да додирује а детаљ је остављен самом извршењу. Наребена студија може се дакле сматрати као несумњив напредак'нарочито зато, што се сад може поклонити привредним питањима већа пажња. Но са тим још није решено ко ће вршити грађење и експлоатацију свију ових нових, линија, јер је лако могуће да