Srpski tehnički list

— 115 —

макадаму. нарочито тад кад су у питању велике дужине и кад се саобраћај не може да обустави.

Општина београдска хтела је у овој години да | вршењу покушаја.

| |

изврши пробе са уљаним тером, али је врло висока цена — 100 динара од тоне — била важан узрок неМ, Ј. В.

(О наменим мостовима.

(Наставак)

Код камених мостова “орисно је, да висина насипа над теменом буде за жељезничке мостове, 1, М. а за друмске 0,5—0,6 м. Концентрисани терети преносе се помоћу тога насипа на већу површину свода, а обим тога ублажавају се тиме и удари од кола, која, преко моста прелазе. Ну код варошких уличних мостова, где се готово једино и јављају таки случајеви да је конструктивна висина тесно ограничена, може се висина од нивоа пута до темена свода ограничити и на 0,07—0,20 м. ако се пут преко моста покрије асфалтом, који може у темену лежати непосредно и на леђима свода. Дебљина асфалтног слоја је 5—7, 0м. 1 он се полаже на 15—-20 см. дебелу подлогу од бетона, која у темену може и отпасти у случају крајње потребе Површина асфалтне калдрме је равна и глатка и не даје повода никаквим ударима, који би неџријатно утицали предајући се непосредно и свом јачином своду.

Напослетку, да би се добила потребна конструктивна висина може се пут провести у паду до изнад темена свода.

Због свега овога и за распоне од 30 м. конструвтивна висина за камене мостове не мора бити већа од потребне конструктивне висине за гвоздене мостове

Да би оптерећење моста било што мање, па према, томе и хоризонтални потивак и јачина самог свод“, добро је код већих мостова не градити пуне бокове чеоним зидовима и насипом, већ над сводом подићи подужне или попречне капеле.

Ово је особито за препоруку кад је ширина моста, |

мала а висина чеоних зидова знатна. Попречне капеле су лешште за изглед него пуни чеони зидови, а поред тога, како се одређује и величина притиска, који се од покретног оптерећења преноси на поједина места свода.

Подужне капеле преносе терете на свод равномерније расподељујући по целој дужини свода, а поред тога и служе као укрућења самога свода.

Ово укрућење свода чеоним зидовима и подужним ослонцима капела уништава се у случајевима кад је мост изведен са зглавцима, јер се тада над зглавцима морају и подужни зидови прекидати. Веза између по-

јединих партија мора бити еластична или покретна

да би било могуће померање при слегању или температурним променама.

Свод са попречним капелама више је осетљив прека температурним променама, јер му је већа површина изложена сунцу и ваздуху, за то деформације и

напрезања могу бити ту већа него код сводова чија су леђа заклоњена.

Ширина евода међу чеоним зидовима може се у неколико ограничити тиме, да се испуштањем венаца над челом добије потребна ширина за коловоз и стазе.

Ради стабилности свода мора ширина моста бити у толико већа у колико је распон већи. Одбор за испитавање лучних мостова у Аустрији поставио је за најмању ширину моста следећу таблицу

80 40 | 65 | 80 100 | 120 мет. ђ=, 4 8. | 4 8,6 мег.

да веће распоне и висине даје се чвоним странама ош и нагиб од а према вертикали.,

Ове опште напомене важе за сводове из ха кога материјала.

Номенули емо, да су методе за извођење сводова веома важне ио стабилност и трајност саме грађевине, а поред тога, оне ву од знатног утицаја и на време грађења и коштање мостова, и мислим, да ће бити корисно, да се овом приликом помену најзначајније тековине добијене у томе погледу у последњим деценијама прошлог столећа, у толико пре, што су оне од пресудног "аначаја за будућу примену камених сводова.

Горе поменути одбор поставио је као правило, да. допуштена напрезања у еводу од 30—120 м. распона могу бити у толико взћа у колико је распон већи, и то Тр до Уа моћи ношења дотичног материјала. За плиће мостовске еводове морају св допустити већа напрезања но код испупченијих соводова, и зато код таквих сводова треба бирати што бољи материјал. За извођење сводова већих од 40 м. раснона треба употребити блокове од најмање 0,7, м5 запремине због тога, што је рад наекелама тежак и дангубан, и мучно за је надзиравати, а што је комађе ситније то је тај рад већи. Где нема природног камена у такој величини и доброј каквоћи то се праве вештачки блокови из бетона, цигле или ломљеног камена. Ови вештачки блокови морају се пре намештања у свод добро счврснути и треба да имају најмању јачину од 200 к. см. За блокове из ломљеног камена треба употребити жиђи цементни маатер у размери 1: 854, а бетонски блокови граде се у размери један дво портланд цемента према 6 делова песка и шљунка—-туцаног или речног. Квадери из природног камена не симо да не морају но ин не треба да су глатко отесани на површинама којима належу један на други. Цементни малтер који се у саставке набија боље се везује за рапавије камење но за глатко обрађено.'Тај малтер треба да је што бувљи, од прилике као свеже исконана земља. Малтер се добро набија у саставке међу појединим камењем. Чврстоћа овакога малтера много је већа но жит-

бе 27 |

6 ог малтера, којим се саставци испуњују или заливају“