Srpski tehnički list

кретати парну машину и свршити механички рад. Постоји извесна веза између механичког рада и топлоте и исто онако као што се може механички рад при трењу и удару преобратити у топлоту, исто се тако може преобратити и топлота у механички рад; топ лотом се производе напон паре (гасова), који врши кретање, свршавајући извесан механички рад.

Парни се котлови загревају за сада поглавито топлетом произведзном при сагоревању.

5 12. Сагоревање. Кад се погашен креч прелије водом, онда наступа извесна хемијска радња, два се тела хемијски сједи-

њавају и образују једно ново тело, врши се т. з. хе- |

мијско сједињавање. При вршењу такове хемијске радње образује се топлота.

Кад се при оваквим хемијским сједињавањима образује толико топлоте, да се усијају она тела, која у томе учествују или која се при томе стварају, онда се таква хемијска радња у обичном говору назива сагоревање. МИ за ложење парних котлова искључиво се и употребљава топлота створена при сагоревању, у коме учествују готово само. три хемијска елемента (лела, која се не даду и не могу разложити у сестојке); кисеоник, содоник пи угљеник.

Кисеоник је безбојан гас, нема мириса, и налази се и у атмосферском ваздуху као један од главних његових састојака.

тара кисеоника, а у 100 кг. ваздуха налази се 23,58 |

У 100 литара ваздуха има 20,9; ли- |

17 —

"кг. кисеоника. Хемијски се кисеоник обележава писме-

ном О. Поред кисеоника главни је састојак ваздуха и азот. (хемијски се обележава са М), и атмосферски ваздух у главноме је и састављен из ова два састојка. Као год и кисеоник и азот је гас без боје = мириса, не учествује у сагоревању, али стално прати кисеоник који се за сагоревање искључиво узима из атмосфер. ског ваздуха. >

Водник (хемијски се обележава са Н) такође је гас без боје и мириса: он је најлакше тело и један литар водоника тежак је 0,00 грама док један литар кисеоника мери 1,44 грама. Водник гори или како се то хемичарским језиком каже: он се једини (сјед ињава са кисеоником, при чему даје врло врео пламен. Кад се водоник сједини са кисеоником добије се ново тело, и то ново тело је вода), па отуда је и овом хемијском елементу дато и име водник, јер је он главни састојак воде.

Угљеник име такоће један хемијски елеменат (обележава се са О) налази се у природи у разним облицима; чист угљеник је дијамант, угљеннк је и графит; угљеник образује и угаљ, који се са више или мање примесака налази у ћумуру, коксу и свима другим врстама угља.

ђу2н-+0= Њ От.ј. 2 дела водон. + 1 део кисеон. == вода. Најмањи део каквог тела до кога се може доћи хемијским разлагањем (дељењем) зове се атом. Према томе молекили (физичким дељењем добијени најмањи делићи) састављени су из атома.

Јунел испод Какала Ламанша.

Небројено пута већ покретано је бијању тунела испод канала Ламанша, железницом Енглеска и Француска, па ковтиненат.

питање о про“ те да се споје и цео европски

У Француској је ова мисао била вазда прихва- |

ћана са највећим одушевљењем, али у Енглеској вла= дало па, да кажемо, и бојазан да се, на суву куд и камо моћнија Француска, не користи ново отвореним путем и учини у извесним приликама

је подозрење,

инвазију на енглеско земљиште.

У најновије време политички односи постали су пријатељски и срдачни између ове две моћне државе, благодарећи великој мудрости државника њихових, и питање о пробијању тунела учинило је вепики па можда и одсудан корак у напред.

Идуће сесије биће поднесен енглеском парламенту. предлог за овлашћење, да се приступи остварењу овога јединственог грађевинског дела —- тунела испод канала Ламанша. |

Према“ пројекту пробиће се два паралелна тунела, сваки од њих имаће 5 м. 40 у пречнику.

Тунел ће се пробити на оном месту, које је изабрано још пре 25 година.

Тешкоћа односно вентилисања тунела коју је било мучно, да не рекнемо не могуће, савладати године 1882; сад је са свим отклоњена, јер ће се за вучу у место парних локомотива употребљавгти електричне и што ће у сваком тунелу, а у правцу у коме се буде вршио саобраћај, дејствовати моћни вентилатори. )

У осталом, садањи пројекат одговара у свему условима који су тражени у своје време од стране во. јених стручњака у интересу земаљске безбедиости, и за сваку евентуалност портали тунела леже у области моћне артиљерије.

Н. М.