Srpski tehnički list

— 198 —

извора вода текући оставља све више и више по ко-

· риту и обалама оне чврсте састојке, који су били раство-

рени. Тако је примећено, да она вода, која је имала на извору толико гипса, да је њена растворљивост у односу на гипс била скоро засићена, испушта знатан део раствореног гипса већ после неколико сати тока, а доцније га губи постепено тако да га у доњем току нема никако. Ово што је овде случај са гипсом, показује се и са другим чврстим примесцима воде.

Бунарска вода као некретна нема могућности да.

остави своје растворене чврсте примеске, те је према томе бунарска вода најгора за напајење парних котлова ; па због тога увек треба гледати те употребити речну воду за напајање парних котлова, а избегавати бунарску воду где год јето могуће. 5 16. Претварање топлоше у рад.

Има много појава, из којих се види. да се радом ствара топлота, а и обрнуто да се топлотом ствара и врши неки рад — мех лички .ад. Ударајмо парче слова чекићем или трљајмо два дрвета, па ћемо видети, да ће се на местима удараца и трења појавити топлота. Креснимо челично оцило о кремен, па ћемо приметити, да се тада образује толико топлоте, ла.се чак и усијају оченути ситни делићи челика. Из ових се. појава види да се механичким радом може произвести топлота; т.ј. да се механички рад претвара у топлоту. Много је лакше уверити се, да се топлота може претворити у механички рад. Загрејмо само једну гвоздену шипку, па ћемо приметити, да је она постала дужа, а да се то издужавање постигне мора топлота да сврши извесан механички рад. још бољи нам пример за ово дај- један други опит. Ако у једној стублини затворимо извесну количину ваздуха помоћу клипа тако, да се клип може кретати у стублини, али да између њега и зидова стублине не може да пролази ваздух, па покуш«мо да загрејемо тај ваздух, приметићемо, да ће се ваздух раширити, заузети већу запремину и потиснути клип, који се покрене, те нам тиме јасно погаже, да је топлота створила извесну моћ, која је свршила

и: »авесан рад, покренула клип у стублини. Исто. тако топлота ствара од воде пару, чији је напон (та кретна. моћ) у толико већи у колико је пара загрејанија. и тако топлотом створени напон паре може да изврши и кретање, да сврши извесан механички рад. Из овога се јасно види, да је топлота створила извесан рад, да се претворила у механички рад.

Сад се само појављује питање : џа у каквом од: носу стоји топлота према меничком раду, т. ј. колики механички рад може да створи извесна количина топлоте, н. пр. колики нам механички рад може да произведе једна калорија. Разрешавање овога питања дало је многе научњачке радове, изазвало је многе опите, о којима овде не може бити опширније ништа показано, само ћу показати један приближан пут, да би се могло разумети разрешење. Ако се једна гвоздена шипка загреје, она ће се издужити, ако се исто толико издужавање изврши и механичким путем тегљењем, па се измери у првом случају утрошена топлота, а у другом утрошени механички рад на овоме истезању, онда је јасно, да се на тај начин може доћи до. решења постављенога задатка, да се нађе колики нам механички рад може да произведе једна калорија. Сличним опитима, научњачки изведеним и обрађеним нашло се да једна калорија производи 424 килограм метара. Килограм метар је јадиница за мерење механичког рада и један килограм метар престављ: нам рад. који се ушроши, кад се тежина од једног килограма дигње вершикално на висину од једног метра за један секунд. Јасно је да ће рад бити два пут већи, ако се за исто време дигне два или пет килограма на 1 метар; или — што је све једно — ако се један килограм дигне на два или пет метара, т. је: тај ће механич«и рад износити два односно пет килограм метара. Ак) се пак тежина од рецимо пет кипограма дигне на два или три метра висине, онда ће се при томе извршити рад од

5ж2а = 10 килограм. метара, односно ИЕ = и, ЊЕ пале «к, Д.

(Наставиће се)

Геодетсна премеравања у Симплонсном тунелу.

Симплонски тунеп згодно је послужио да се из врши премеравање једне геодетске основице, тиме што је баш његова оса за тај циљ изабрана па и његова дужина тачно измерена.

У место кратких летава узета је челична жица са Зб“јеа никла; тај метал познат је под именом инвар — јпуаг — чији је коефицијенат растегљивости, прак-

тично узевши, раван нули, усљед чега отпадају корек- |

ције, које иначе потичу од температуре.

Жица је била 24 метара дугачка. На овим размацима постављени су троношци, на којима се налази равна подлога — постоље — а у овима пак верти-

калан клин, на коме је цртом забележена стална тачка. Жица је затезана теретом од 10 килограма од једног троношца до другог, а на сваком крају њеном налази се подела, на којој се могао читати размак између двеју сталних тачака. Тачна дужина жице, између О на поделама, и корекција коју је ваљало учинити због висинске разлике између сталних тачака. били су предмет нарочитих премеравања. Троношце је лако било постављати на шине и, благодарећи извежбаности која је претходила на отвореној прузи, премеравања су вршена релативно брзо (по три станице за 24 часа). Мерено је у оба правца између двеју стал-