Srpski tehnički list

БРОЈ 12.

У Београду 25. Марта 1907. год.

год. ХУШ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Још једна реч у дбанасстом часу о траси. пруге Жараћик-Зајечар __

за ве --

у њеном најважнијем делу преко вододелнице између Мораве и Тимока.

Дирекција Орпских Државних Железница расписала је за 16. април о. г оферталну лицитацију за грађење средње деонице железничке пруге Параћин— Зајечар, деонице: Доња Мутница—Боговина чија је дужина 55,6 километара. Као што ће читаоцима » Техничког Листа« бити познато, ова је пруга у последње време проведена и обележена на земљишту од Доње Мутнице почев па на Св. Петку (на левој обали реке Грзеј, затим уз Грзу, малу Честобродицу и Жеивков Поток преко Столица, Страже, низ Клењарски поток у Велику Сувају, па низ Сувају и Тимок преко Лукова и Бољеваца, низ реку Арнауту у долину Тимока. овој траси имала би да се гради пруга за коју је расписана лицитација.

Подписаноме је године 1905. тадашњи министар грађевина био поверио задатак, да преко вододелнице између Мораве и Тимока нађе бољу трасу но што је оча, која је тада била обележена преко „Вешала« и „Столица“ над Малом Честобродицом. Ја држим и тврдо сам уверен да сам поверени ми заљатак тачно.и технички потпуно исправно и у корист трасе ове пруге решио, и да сам

нашао трасу и краћу и јевтинију и на Си-

гурном здравом земљишту с мањим успонима, и падовима, То јетраса преко Обрадове. Столице. Држим да би с техничке стране била велика погрешна, када би се ова моја траса одбацила само и једино зато што ја нисам рођени Орбин инжењер, јер све друго говори у корист поменуте моје трасе преко „Обрадове Столице“.

Садашња траса по којој би се имала да сагради железница уз Грзу, Малу Честобродицу, преко Столица не разликује се много односно нестабилности терена од трасе преко Вешала и Столица из 1905. године, но је шта више односно дужине, успона и величине радова много неповољнија, једино јој

И по |

је положај бољи пошто је у присоју, сунцем огрејана.

Зато сам се нашао побуђен да у интересу штедње при грађењу и будућем одржавању као и у интересу безбедности саобраћаја, у овоме истина већ дванаестом часу подигнем свој глас, глас убеђења стеченог на основи опширне и темељне студије, — док је још време, верујући да још није доцчан, јер се пруга јоти не гради, нити је уговор о том поднисан, — не би ли се српски пнжењери, српска техничка струка и школа, сачували од тешке недаће ако не и праве катастрофе, бруке и срамоте, која би их постигла ако би се приступило грађењу ове пруге на овако несигурном терену, с овако великим успомима, овако велике дужине и по тако скупу цену; пруге, чије би одржавање било тако исто тешко и скупо ако не и теже пи скупље но што је на прузи Младеновац — Аранђеловад.

Ја сам истина Чех, али као шеснаестогодишњи радник на многим пољима технике у Орбији, радио сам увек часно, поштено и с највећим успехом. Ово ће ми засведочити сва господа колеге, који ме познају од 1579. године и зато држим да сам стекао права, српског грађанства међу енжењерима,

Мислим да ћу најбоље одговорити дужности својој према мојој новој домовини, ако на овом месту изнесем српским техничарима на оцену извештај који сам поднео у своје време Дирекцији Орпских Државних Железница о трави: „доња Мутница — Кла-

чевица—Обрадова Столица низ Велику Су-

вају до испод Калафата.“ Из овог ће се извештаја јасно видети разлика између ове моје трасе и трасе из године :905, која би пролазила преко Вешала и Столица. А ова последња, као што рекох, врло се мало разликује од ове најновије по којој би се имала саградити пруга; ова је шта више у неким