Srpski tehnički list

пе ба =

одновима (дужина, падови и радови) јоши лошија но она преко Ветала.

Последњи је час и ја ево чиним своју дужност. Ја пзносим своје разлоге, нека меродавни фактори пзнесу своје ако их буде било. тај. Е

До сада сам слушао да је једини разлог за напуштање моје трасе тај. што на њој има да се пробије тунел од 1615 метљара дужине.

Али док би тај тунел пролазио кроз зараво и једро земљиште, дотле на новој траси има 5 тунела од којих су неки (мислим 9:.у клизавом земљишту. Ово може да буде узрок, да се грађење деонице продужи на

3—4 године и да пруга ипак не буде сигурна Треба се само сетити тунела на прузи угарско-галицијској. код Лупкова, који се три пут рушио и чији је метар коштао на 10.000 динара!

Ја овде завршујем и остављам да читаоци „Техничког Листа“ брижљиво проуче мој извештај и беспристрасно изреку свој суд о овим трасама. |

Ако ппак буде преовладало мишљење Дирекције п ако.се пруга проведе кроз клизаво земљиште, мени ће бити истина жао српске технике, али ће ми бити савест мирна, јер сам учинио своју дужност.

Фирекцији српских државних жељезница.

— За одсек УТ. 6. —

Част ми је поднети овде уз '/. планове ситуације (6 листова) и уздужне профиле (3 табака) варија нте жељезничке трасе преко:

„Обрадове Столице“ ен пруге Параћин—Зајечарске на разсматрање, одобрење у начелу, и евент. даље наређење, да се ова линија на терену обележи и детаљно штудира са овим.

Извештајем“'

о варијанти жељезничке трасе (колосек 1.00 ш) Параћин—Зајечарске од Клачевице преко „Обрадове Столице“ до Вел. Суваје, истом даље до испод. Кривог Вира, коју сам варијанту израдио по наредби дирекције бр. 20.729 од 18-Х-1905. год.:

Пошто се показало, да садашња, на терену истакнута и обележена траса од Д. Мутнице преко „Вешала“— „Столице“ око „Страже“ поред "Кривог Вира до Вел. Суваје води таквим земљиштем, да неби се могла по истој постојана и за вожњу и одржавање иоле корисна пруга жељезничка саградити, и то из узрока: једно због клизавих земљишта, преко којих ова траса води, и које — држим — комисија,

која је изашла на терен 8. и 9.-ХИ-п. г. у своме из-,

вештају тачно обележила, тако да их ја набројати неморам, — и друго због ужасне конфигурацијеигеолошког састава терена на т. зв. „Малој Честобродици“ од „Вешала“ до „Столица“, у партији од км. 23.8 до км. 30.7, где је траса ина клизавом земљишту, и то намногим местима, — у великим насипима, преко стрмих дубоких јаруга, долина, падина са косинама скоро 1:1 (459), где нема ваљанога материјала за тако високе

#) Приближне под знацима “)““)... не налазе се' у оригиналу истога. извештаја, но су стављене доцније.

у Београду.

насипе, јер је ту само оушевина одцрвенога песчара, где нема ваљанога грађевинског камена ни за објекте, ни за. наслаге, или калдрме или зидове на суво, гди — шта више — нема никаквог пута:) и скоро немогуће је тај пут направити, би се камен потребан амо довозио, ·~ где сем свега тога по5—6 месеци у години недопиру сунчани зраци, јер је цео овај превео у осоју,“) због земља, натопивши се водом од снега и пролетњим кишама

којим

чега

остаје до високог лета влажнами клизању склона које се клизање оснива на уклону (нагибу) слојева брдских под 109—12% ка североистоку, — гди даље зими има ужасних ветрова (од „кошаве“) и усљед тога сметова снежних тако, да би се ту саобраћај и вожња зими врло тешко, односно са великим трошковима одржавати могао, и чести пре киди зими неизбежни били, — где сем тога има на дугачким партијама просечних падова од

25.32%/ 05), као што је од км. 35.4 + 80 до 42,5 -+ 65, |

где је овај пад на дужину од 7о8т без прекида (противно свима правилима о трасирању) употребљен, или на делу 18:4 + 90 до км, 22.2 - 60, где је билу просечно 25.52%«, на дужину од 3770 т, и где шта више· има још од ем. 42.0 до км. 44.0 — испод станице кривовирске ка Лукову пад 220 а на 500 т) дужине тако, да би дупла запрега

од КМ,

1) Примедба односно "недостатка пута поред трасе за садашњу неважи, јер вијуга све око друма, с'леве или с десне стране.

2) Тако. исто неважи за садашњу трасу и ова примедба, јер је ова, траса у „Присоју“, као што је већ горе споменуто.

») На садашњој траси имаће кроз Малу Честобродицу до Столица још већих просечних падова (односно, успона.)