Srpski tehnički list

БРОЈ 17.

У Београду 29. Априла 1907. год.

год. ХУМ.

СРПСНИМ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

експропријација и каше кобе железнице.

На основи закона о експропријацији од 161 1880, год. држава има право, да стално експроприше приватна земљишта потребна за грађење железничких пруга, дајући соп„ственицима накнаду по процени нарочито састављене, мешовите комисије. Дирекција

наших државних железница стално се досад

користила изузетним чл. 38. поменутог закона, по коме држава има право, да у случају хитне потребе изврши реамбулацију — заузимање приватних земљишта одмах, пре него што се сврше све техничке и административне процедуре, које треба да рР О де експропријацији.

Нећу да се упуштам у оцену да ли је овакав поступак Железничке Дирекције увек оправдан, али желим да покажем, да је исти веома неправичан за сопственике, чија се имања заузимају а у већини случајева и штетан по саме државне интересе и да је крајње време да се у самом закону учине потребне измене, да не би послови око експропријације, као што ћу доцније показати, ксчили и успоравали само грађење железница,

Према до сад уобичајеној пракси, пошто св на терену сврши обележавање железничке трасе, израде парцеларни планови и границе потребне експропријације пренесу на терен, сазива се т. 8. комисија за реамбулацију, којој је председник, обично, шеф нљрочитог одсека за екпропријацију. Ова комисија пролази сва имања, која се заузимају, и просто саопштава сопственицима, да им се имања између обележених граница одузимају, и земљиште. се одмах предаје предузимачу, коме је уступљена израда пруге. Од тога тренутка земљиште постаје државна својина. Комисија, састави, истина, спискове реамбулисаног земљишта, али они остају у одсеку. за експропријацију, и сопственицима се не издају никаква уверења да су им имања заузета ва државну потребу, међутим о:тавља им се то

задовољство, да и даље плаћају држави порезу на земљиште од кога више, наравно, не могу имати никаква прихода. Сад настаје грађење које се обично протегне 3—4 године и тек по потпуном довршењу образују се комисија за процену и експропријацију. Али и пошто се сврше све формалности око експроприсања сопственици ипак не могу тако брзо доћи до новаца за своја имања. Пошто по чл. 6. закона о грађељу и експлоатацији нових железница сви трошкови за експропријацију падају на терет округа, то самоуправне окружне власти одбијају или бар одуговлаче да у окружне буџете унесу суме потребне за исплату заузетог земљишта изговарајући се, с правом, на то што њихови представници не улазе у комисију за процену и експропријацију.

Претпоставите сад себи шта ће бити од некога сиромашка, коме држава за неколико година одузме већи део добре родне земље (овај је случај увек могућан при експропријацији широких појаса за станична простројења) а, међутим, за наплату порезе за исту земљу п:ода му и последњи бакрач из куће. Држава је у цељи да заштити земљораднички сталеж, једним законом обигурала да се сељаку за дуг, па чак ни за дужну порезу не сме продати известан део ораће земље, међутим применом реакционарног закона о експропријацији ствара од својих грађана. бескућнике и пролетере.

Није. дакле чудо што наши сељаци, готово без изузетка, не воле да железница прође преко њиховог земљишта, а многи се отворено буне и спречавају рад на својим имањима, Ја сам у својој краткој, трогодишњој пракси на грађењу железница имао већ два случаја да сам морао прекинути рад око. обележавања, пошто сопственици, с оружјем у руци, нису дозвољавали да се кроз њихова имања обележава осовина железничке