Srpski tehnički list

— 330 —

рефакција Кону и Митлеру порастао је промет робе у место да опадне. ;

На :и саобраћајни виши чиновници воде тако лепу контролу над железничким приходом, да на једној малој станици несавесан чиновник може да проневери новца колико износи таман тромесечни приход те станице.

А наша цен рална управа све то гледа и од велике ревности расправља „свађе, које се дешавају између скретничарских жена

Наши саобраћајни виши чиновници хватају и суде ситне чиновнике, који с платом једва излазе на крај и кажњавају их, а остављају да су у вагонима лети поједини одељци препуни да се путници гуше а у одељцима одмах до тих комотно спавају по двојица, од којих је бар један железнички контролор. То све зна и мирно гледа и централна управа. |

И кад то тако све стоји, онда се намећу питања: Да ли напој железничкој струци и треба напреднијих елемената > Да ли ћеи одсад бити доста, да ђаци, који не могу да прођу кроз гимназију или шегрти са шустер"ског заната, келнери и колачари за шест месеци свршавају железнички курс, па да после по некаквој законској одредби, доспевају до инспекторских места, до којих доспева од 100 академски образованих инжењера једва двојица тројица 2 пе

Да ли ће и од сад бити доста, да на управи саобраћаја железничко: и даље остану такви чиновници, који до сад нису кренули желез. саобр. службу ни корак унапред од оно доба кад је наше, Мин. Грађевина узело у своје руке експлоатацију >

Кроз који дан прошириће се наша же-

лезничка мрежа за две три стотине километара. За то ће требати много боља организација саобраћаја, требаће повећи број сао"браћајних чиновника. Хоћемо ли их опет врбовати од пропалих ђака из гимназије и од полу писмених занатлијских ученика» Или ћемо се постарати, да нам и саобраћајни

персонал буде образованији и дорастао свом

позиву ~. Да бисмо добили образованији, поузда-

нији и савеснији персонал у желевничком ·

саобраћају, мора се железничка дирекција постарати, да за саобраћајну службу задобије подмладак с вишим школским образовањем; да му ос"тура бољу будућност и да се што пре постара да на врховима саобраћајне службе не буде људи, који нису том великом и важном задатку дорасли. Нарочито да и на даље не буде аномалије: да људи с мање образовања заповедају људима веће спреме и вишег образовања.

Једна велика погре ка учињена је тиме, што је после 1892. године законом у ред чиновника уврћен велики број дотадашњих званичника, којима је или партизанство или додв оривање старијима била једина заслуга и препорука..

Саобраћајна железничка служба не треба да има никакве везе с партијским начелима. Питајте кога год саобраћајног чиновника по Белгији, Ческој и Аустрији, (где су махом били изаслани на:и младићи да изучавају ту службу без претходне спреме и без злања језика — чак ни сад не знају как) ваља ни француски ни немачки ни чески) — да ли знају која је партија на гладиу њиховој земљи п осепају ли утицај партијске влада. вине, па ћете с малим изузетком чути, за нас нечувен одговор, да чак не знају ни ко им је министар грађвина. Наши ће демократи и демагози на то сигурно слегнути раменима и с презрењем рећи, да ни Белгијанци ни Немци ни Чеси нису политички свесни и развијени.

Али тим чиновницима то ни мало не смета да своју службу врше свесно, тачно и савесно, и да буду свом душом одани својој тешкој и важној служби.

Можда је ово, све до сад речено, мало опоро; можда ће многи чиновник у врху саобраћајне службе бити овим непријатно дирнут; али кад сваки метне руку. на срце, и сам себи искрено призна шта вреди, увидеће да је казана само истина и да је све казано једино у корист саме службе, јер писац ових редова није саобраћајни чиновник, нити мисли то бити, те према томе и постак овом није Вгојте!а. Ку

Оби еј зајуам! аштат теат ! ве.

Завршна реч о сондани за Сталаћсни мост.

„Тосподине уредхиче! Када сте били добри да у „Орпском Техничком Листу“ у неколико бројева дате места полемици из-

међу мене и г. Караџића о тачности података извршене сондаже за Оталаћски мост, слободан сам још

једаред да Вас умолим за гостопримство, пошто сам данас у могућности да дам завршну реч у овом питању.

Када сам писао први пут о сондажи за железничке мостове на прузи Сталаћ— Ужице, ја сам изразио само сумњу да су податци добивени сондажом за