Srpski tehnički list
; о
вар. Трошкови вуче у првом с-учају порастају за половину а у другом за четвртину. Ако пренос тоне по километру по добром друму кошта око 0,16 дин, (што све чине трошкови чисте вуче) онда се цена у првом случају повећава за 0,08 а у другом за 0,04 дин.
Али немојмо толико далеко терати, замислимо да се лошим одржавање повећа отпор на равници од 0,03 на 0,033 и да услед тога вуча поскупи по тони и километру само за 0,01 дин. Дакле само за једну пару.
Да покажемо шта чини та једна пара по тони и километру на једном примеру у Француској. Тамо годишњи транспорт по главним друмовима износи 1700 милиона тонских километара т.ј. као да толико милиона километара прелази једна тона или толико милиона тони прелази један километар. По споредним друмовима више још но двапут толико и према томе није ни мало претерано ако се процени штета од те
једне паре по тони и километру на 3 Ж17==50 милиона динара годишње,
(Наставиће се)
БЕЛЕ ИОС Бо
Прва помоћ при повредама елентричном струјом. а ово
годишњем скупу удружења немачких електричара пре-.
тресано је питање о првој помоћи, која треба да се
учини лицима, која са повреде електричном струјом. Како пак и код нас из године у годину расте број.
електричних машина и централа, које производе електричну струју, било за јавну употребу при осветлењу, било за употребу као моторску снагу, то је потребно да се упознамо са првом помоћу, коју треба указати онима, које електрична струја повреди.
1. Ако је повређени у вези са струјом, то је неопходно потребно, да се од дејства струје што пре ослободи. При овоме треба на следеће пазити:
1.) Да се електрички спроводник одмах испразни, т.ј. треба, прекидач отворити или осигурач искључити или у крајњем случају спроводник пресећи каквим су-
вим, — ни у ком случају металним предметом, као нпр, сувим дрветом, штапом или ужетом.
При овоме треба пазити да онај који пружа прву помоћ сам не страда и да буде добро изолован од дејста струје; то ће помагач постићи, ако стоји на каквој сувој подлози, било дашчаној или штофаној, а најбоље је ако има гумене ципеле. Тако исто треба да пази на добро изолацију руку и да их обавије било гуманим или штофаним материјама, а особито да добро, пази, да не додирује металне делове. |
2.) Повређеног треба спроводника удалити. При подизању повређеног не треба прихваћати за голе делове тела већ увек за покривене. Ако повређен држи спроводни« чврсто у руци то помагач; треба са гуманим рукавицама да му ослобођава прст по прст. По неки пут је веза електрична
између повређеног и спроводника потпуно прекинута, само кад се повређени подигне од патоса.
Према овим упуствима може се ипак повређеном
од патоса подићи и од
помоћи — без опасности по свој живот — и то само у оним електричним инсталацијама у којима електрични напон струје не прелази 300 У. Кад се деси повреда од спроводника, који раде са високим напонима, треба одмах известити надлежне руковаоце и одмах позва_ ти лекара. Опроводници и апарати који раде са ви-
соким напонима морају бити обележени са црвеном стрелом.
=
1. Ако је повређени бесвестан треба одмах по лекара послати а до његовог доласка следеће предузети:
1.) Одмах се постарати, да простор, у коме је повређени, има довољно свежег ваздуха.
2) Са повређеног скинути одело као: капут, крогну, кошуљу и др. Шовређеног поставити на леђа и испод рамена наместити му јастук, али тако да глава буде слободна и да стоји нешто мало ниже.
3.) Ако је дисање правилно не треба повређеног без чувара сама остављати. Пре него што се присеб · ност поврати не треба му никакву течност давати.
4 Ако нема дисања или је оно спабо, то треба створити вештачко дисање. Шре него што би се томе приступило треба видети, дали повређени нема у устима какве стране предмете као дуван или вештачки зуб ит.д. Ако би се што нашло треба одмах извадити. Вештачко дисање треба на овај начин отпочзт
()сренувши се лицем поврећеном узети његове
· обе руке за лектове и савити их иза његове главе, "тако, да се шаке додирну. У овом положају држати
руке 2 до 3 секунда. Сад се руке издигну и положе на његова прса под теретом дотичног. У овом положају држати га 2—3 секунда. Сад се поново руке изнад главе издигну и поново се пресују, тако дау једној минути изврши се 15 пута пружање и савијање руку. Да се не би погрешило треба између пауза јасно изговорити: 101! 102! 103! 104!
5. Ако се при овом спасавању има при руци још и један помагач, то он треба да извади повређеном језик и да га марамом држи чврсто напољу. Ахо се уста не даду лако отворити, то треба. силом помоћу дрвета
6.) Вештачко дисање треба све дотле да траје, док не отпочне природно дисање али ипак мора се и после под смотром држати.
Ако не наступи одмах природно дисање, то треба продужити вештачко све дотле док лекар не дође а најмање 2 сата док се са таквим покушајем не помогне.
7. Доњи део трупа и ноге треба од времена на време са топпијом оштром чојом или четком истрти.
8. Кад сеповређени поврати у свесно стање треба га и после тога неко време држати у лежећем или по: улежећем положају и недати му да се јаче покреће.