Srpski tehnički list

АЕ

са. Прва примедба је основана кад је просечна пебљина горњег строја друма испод ове границе. Та«ви се друмови заиста не могу одржавати по другом начину. За њих је подеснији први начин.

У случајевима где је просечна дебљина изнад минимума, може се при попуњавању поступити тројако. Разастирати што дебљи тањи слој и најзад изабрати неку умерену,

дебљину слоја за попуњавање. По првом начину се ради овако: Остави се да

се друм оједе до минималне дебљине па се попуњава слојем дебљине 1 == 2 (т — е)

слој ; разастирати што средњу

Нека је џ годишње оједање друма (дебљина слоја који годишње нестаје). (О број година који протече измеБу два попуњавања, [. дужина мреже друмова и 1 дужина која се годишње попуњава. Онда је:

(Оне и =

Ћ О

У овом ислучају дакле спада О најдуже а 1 најкраће. Овај је систем најекономнији јер трошсови не расту сразмерно дебљини слоја. Најмање ремети саобраћај јер су оправке на кратким деоницама. Али има незгоду што је дугачка периода за обнављање целог друма те депови који се дуго. одржавају на примитиван начин нису добри.

По другом пачину слој се обнавља чим се смакне за 4, 5 ст. У том случају је г минимум па при томе и О је минимум а | максимум. Друмови поправљени по овом начину бољи су јер им се дебљина горњег строја не сведе на минимум а периода обназљања краћа је. Али овај начин више смета саобраћају јер су дуже дзоници у оправци сваке године. Трошкови су већи.

По Трећем начину тражи се златна средина. Зато се 4 ром одреди О какоћегтит бити средње вред-

ности.

Администрација.

Заштита техничког позива и именау Тешину (Швајцарска).

Велики Савет кантона Тошина издао је законо заштити позива и имена како адвоката и нотара, тако и инжењера архитекта. геометара, грађевинара и предузимача

Закон у верноме преводу садржи ове одредбе;

Чл. 1. По одредбама овога закона нема права да јавно врши позив и носи име адвоката, нотара, инжењера или архитекте нико ко нема сведоџбу испита зрелости каквог лицеја или реалке и уз то сведоџбу о свршеном универзитету, академије, политехнике, велике школе равне политехници или докторску диплому.

Чл. 11. Исто тако нема права нико да се одаје позиву геометра, гра ћевинара и предузимача, који нема диплому кеју издаје просветни одељак техничке школе у Лугану, или који нема какву другу диплому равну

њој и уз тојош испит положен по наротитим лима, која се имају прописати.

Прелазно наређење: Сдредбе чл, 1 не важе за оне, којису у времену ступања овог закона у живот своје више штудије отпочели или завршити без све-

прави-

доџбе о испиту зрелости,

Тешко је и замислити а још мање веровати, да има земље у којој има толико много самозваних ад. воката, инжењера и предузимача као у Србији, те би стога сличан закон био веома корисан, јер би многе непозване спречио, да својим незнањем наносе штету појединцима, а о томе би требало да воде рачун они

на врховима државне управе, који су за то позвани. За наше прилике требало би у закону одмах одредити и казну за оне, који неби поштовали одредбе овога закона, а та кгзна треба да буде велика и оштра, иначе би закон био илузоран. До Б:

(упварање подземне боде.

Ребепкојег је поставио теорију о кружној цирда морска вода испарава са пада на земљу, у коју поспоја избија у

кулацији воде, на име. површине и у виду кише вире и дошав до неког непробојног да би, текући по

У последње време

виду извора поново на површину, површини, поново дошла у море. поколебана је ова теорија о циркулацији воде. још 1880. године изнео је гледиште Уојдег из Франкфурта, да вода, која у вилу талога пада на земљу не одгозара количини подземне воде. Наедееп је експериментима утврдио, да се подземна вода ствара више

продирањем водене паре у земљу, него понирањем 82деног тапога са површине.

Испаразање воденог талога на површини земљиној много је у опште веће, него што је се то до сад држало; а с друге стране, део талога, који у земљу понире и који доприноси много је пак мањи. Тако н.пр. плаховита киша у песковитом и пропустљивом земљишту не понире дубље

од 20—25 см. а и то одмах испари, тако, да ова киша и не дође до површине подземне воде. Просечно узевши испари годишње више воде, него што пре«о лета падне кише.

повећању подземне воде