Srpski tehnički list

– О

На стварање и мењање површине подземне воде утицај воденог талога је од секундарног значаја, изу“ зев кишовите године и сасвим сушне пределе. Про» фесор Јпћ2е нашао је 1882. год. када је градио водо“ јажу у Ветзсћејфег-у, да је у месецу марту дошло у водојажу 800 630 мм“ воде, док је у исто време на цепој сливној области пало 762 300 м8 талога. У ову количину није урачунато врло велико испарење од реда.

Наефске је следећи опит правио: узео је један повећи тањир и напунио га сктним каменом и закопао га у обалу поред мора а рупу попунио са геском. Другог дана, и ако није било кише, него чак шта више суво и топло време, извадивши тањир нашао је на дну чисту неслану воду. У Глесеп у је такође учињен опит са једном плочом, која је била намештена у земљу на 1.70 м. дубине, а са стране је била обезбеђена од атмосферске воде. При сваком посматрању, а нарочито пред кише нађене су водене капље на плочи. Овим је опитима утврђено, да се подземна вода ствара кондезацијом водене гаре, која продире у земљу заједно са ваздухом; овим су опитима такође објаш-

њени многи појави, за које се до сада није могло

наћи разложно објашњење. Примера ради наводимо појав: да се огледало подземне воде редовно пење диже пред „ишу, а то се може објаснити само тиме, што је увек пред кишу ваздух јако засићен воденом паром, која се чим продре у земљу услед ниже температуре кондезује. Такође опште је пезнато, да се под врховима брда, а особито високих планина налазе извори, који никад не пресушују, као и висока језера такозвана „морско око.“ Сви ови појави могу се једино на основу горњих опита објаснити. За ове изворе веровало се до сада, да стоје у вези са подземном водом, пошто за њих не би био довољан површински талог. Да није тако доказ је и тај, што је ваздух на великим висинама јако влажан и да во-

дена пара продирући кроз земљу и пукотине одмах

кондезује и даје воду.

Горњи појави са добивењим резултатима имаће у будуће знатног утицаја при прорачунавању водоводних построја, а наџочито водојажа, јер се од сада мора рачунати не само са величином сливне области већи са влажнсшћу, које просечно влада у ваздуху, као и с подобношћу земљишта да прими водену пару.

р Р.Ј. Д.

Е ДЕ НК.

Највећи хидрант на свету. Друштво Хлабата, које ек: плоатише водопад код Онтарија у Канади, наручило је било у ливници Рта п. Соду Сле у Харфорду један огроман хидрант. Ливница је била у двоумици да ли да се прими израде, јер су све справе за обраду лива, које су јој биле на расположењу, биле мале за тако огроман лив. Сем тога бојали су се, да лив не испадне лош, јер би један погрешан лив засекао много, ливница би ризиковала велики губитак. Али изглед на велику, добит ободрио је и изжењзре и раднике да предузму и изврше овај огромани тежа« посао, Пречник отвора овог џинов ског хидранта износи 6 стопа, дужина 16 а ширика 11 стопа висина 7 стопа и по. Целокупна тежина 126 060 фуната. Једанаест људи, они који су суделовали на том послу, имају места у огромном отвору хидрантовом. Хидрант ће се поставити вертикално као и обични хидранти, само су цеви које има да затвара и отвара џиновских размера. Хидрант јеконстуисан тако, да може издржати притисак од 31/, килограма на ст.

Ј.

Монопол Електрицитета. Велике финансијске потребе немачке царевине навеле су неког немачког оштроумног финансијера да избаци мисао о монополу електрициљета и да се за његово остварење заложи.

Дакле, кад би се та замисао остварила, у Немачкој би свако имао да пазари електрицитет, у свима облицима, и као снага и као светлост, од немачке државе, а по цену, коју би ова одређивала.

Овакој замисли стају на супрот сви слободоумни људи и наводе, да би се, на првом месту, на тај на-

чин сатрла приватна иницијатива џа за тим би се несразмерно увећала, и онако претерано велика, војска државних чиновника и службеника, и скучила привредна слобода.

Међутим ваља имати на уму да се ми налазимо тек у почетку примене електричне снаге за сав привредни живот, а колико ће некад електрицитет упливисати на живот народа, то ми, сада, једва да можемо нагађати.

Поуздано је само то, да је бирокрација најмање способна да исцрпе додна хиљаде могућности о примени електричне снаге. Такове послове могла је вршити по најбоље приватна иницијатива, Ако се ова искључи, и ако се, елетрична варница бирократски регулише, постоји основана бојазан, да ће читав развој

застати. ,.М.

Кретање шина „на Ууосћет-екој _ прузи (Аустрија). Ова је пруга предата саобраћају 19. јула 1906, г. Па и акоје тако кратко време у саобраћају, приметило се да су шине на падсвима од 259, на прилазима ка Карсту измакле с прагова у правцу на ниже. Ово је врло карактеристично. Јер, пруга је с једним колосе«ком те је

прелазе возови и у једном и у другом правцу, кривине лево и кривине десно доста су компанзсване т. ј. има

их подједнако, па опет лева шина гледајући каТрсту много се више сишла но десна; тако да су се прагови око наставака искосили према осталима, јер

су с наставком круто везани, Ову бу незгоду отклонили на овај начин. Прагове

око саставка чврсто су повезали са суседна три до че