Srpski tehnički list
— 415 —
Општинска купатила са дунввима у Базену. Прошле године у новембру месецу предато је у Базену треће оваково купатило за јавну употребу.
Грађевина је спободна са свих страна а из нутра, је подељења на два оделења; приземно је начињено за мушке, а први спрат за женске, У мушком одељењу има 11 кабина за цушавањеи 6 кабина за купање, Најзад резервисана је једна "дворана за упражњавање лечења по Кнајповом систему. У сутурен су смештене инсталације за загревање, перионица, сушара за рубље и остава прљавог рубља, мала радионица и подрум. Резервоар за врелу воду, који се пуни из топлог басена којим се и дворане загревају и снабдевају справе за душовање, постављен је високо као у неком малом торњу. Перионица има своје справе за загревање потпуно одељење.
Са свим машинским инстелацијама н намештајама предметима, дакле зграда потпуно намештена стале је на 170.000 дин, ипи 52,20 Дин, од кубног метара грађевинске запремине.
. |.
Из технике ваздухопловства. Успеси која су граф Цеперлин као и Немци Грос и Парсевал имали са својим побудили су Французе, који су до сад у тој гр ни технике били на првом месту, да се потруде, да своје балоне усаврше.
Војни балон фрзнцуски „УШе де Рата“ је доиста пре неки дан огроман успех. Тим су балоном ту скоро обишли око торња цркве 5. Апепз т у Паризу. Ово је веџики корак у напретку у ваздухопловству.
|
Попрена Суецког канала. Предузели су да прошире део Суецког канала на 39 метара и да му повећају ду-
балонима с крмом
показао
бину од 6 на 9 метара. Услед тога ће лађе брже путовати,
Сад га пролаза за 18 сати а одсад за 12. Брзина вожње повећаће се од 7 до 9 морских миља, . ЈЕ
Цеви за спровод петролеума. У Америци постоје у пре-
делима где станују Црвенокожи, извори петролиума. За
њихову експлоатацију положили су Американци 720 ки-
лометара цеви и то 240 километара по земљишту Црвенокожих и 480 кроз Тексас Ка ОБошти Лаке у
отуда још 72 километара цеви до рафимерја петро» леомских и ка доковима на морској обали Тексаса. 125 000 барила потребно је да се само тај вод напуни (1 барил == 0,182 хектолитара)
(Сем овог спровода биће ускро довршено и полагање цеви на још једној линији дугачкој 430 километара. |
Најдужа електрична железница на свету са главни саобраћај за сад је у Италији.
Међутим Швајцарска је сад решила, да све државне железнице преобрати у електричине.
Потребну струју високог напола пруизводиће снага воде у Алпима пошто у Швајцарској нема угљених
мајдана. Ј.
Нако се добија камфор. Камфор- се добије из дрвета едне врсте лавори«е, које успева на острву Фомози. Ово су острво пре 12 година Јапанци отели од Кинеза. Фармоза је готово једино место где још има тог дрвета.
Али су и данас шуме Камфорског дрвета опасне, Јер у њима станују уробеници, без икаква обзира убијају сваког кога нађу. Богаство и углед људи цени
који
глава. И Јапанци и данас још нису потпуно довршили борбу
се тамо по броју осечених непријатељских стим урођеницима. Истина већ су велики део острва. опростили поменуте опасности али с скаквим жртвама! Поступили су онако исто каои Енглези у Бурском рату. Подигли утврђене карауле расуте по земљишту и поставили у њима посаде и сад је тај предео сигуран.
Цела атмосфера камфорске шуме мирише тешким камфорским мирисом.
Кад се обори дрво, које може у пречнику имати и од 11ј, метра исече се у трупце од 15 метара дужине који се уносе у апарат за дестилацију. Кад се апарати затвор онда се на слабој ватри почну загревати. Камфорска пара која се при том развије табарку (апарат за хлађење хладном водом) као кад
спроводи се у се пече ракија, и ту се камфор кондензује тако да сублимице, т. ј, нахвата се у облику белих као снег кристала. Сваких 24 сата пуне се апарати поново камфорским трупцима, а сваких 8 дана прекида се рад и прибирају кристали из табирке.
Споредан продукат одваја се у нароћите судове с избушеним данцетом из којег се процеђује у дуге жуто камфорово уље отуда иде свеу рафинерију у Тајпех (варош) па отуд л Јапан да се опет бришљиво пречисти.
ЈЕ
Из агринултурне хелије. Чувени норвешки проналазач
професор Викејапа пронашао је чудноват метдд да из
ваздуха црџе гној за земљу, Он за то употребљује електричну лучну варницу, која привлачи азот из ваздуха
који јв најважнији састојак за гнојење земље, Професор Викејала је већ саставио и друштво и откупио је велико имање у близини једног водопада, овај водопад даће потребну снагу за произвођење овог вештачког гноја за земљу. Викејапа је у науци познат као проналазач електромагнетског топа. Овај нови прсналак обећава велике користи.
|
Развитан варошког промета у Њујорку Ва гозда Сазећје Ме 12 од 20 Септ. 1907 стр. 427 саопштава ове податке, на основи извештаја одбора за брзи саобраћа за годину 1906.
Становништво Њујорка (Мапћабал, Вгоукјуп Вкопх, Оеепз Вогопоћ и Вјећтопла) износило је у год 1860 тој 1150000; у години 1870: 1450 000; у години 1880: :900 000; 1890: 2500 000; у годинии 1900 3409000; године 1905: 4000 000. Ако и даље буде тако расло становништво, онћо е износити у години 1916 на 58/4 милиона душа.
Број путника, који плаћају, износио је 1901 год. на свима пругама; над улицама по,улицама и подземним