Srpski tehnički list

– 148 —

када се бродом креће за Радујевац где се стиже у 9 часова и 30 мин. (по источном времену), а одатле за један до један и по час у Неготин;

у Неготину ће се провести 3. јуна по програму, који ће утврдити тамошњи инжењери; ко не жели продужити пут од Неготина може се вратити у Београд бродом 3. или 4. јуна. Брод полази у 12 часова и 20 мин. по подне из Радујевца и стиже у Београд сутра дан у 9 часова и 15 минута у вече;

из Неготина поћи ће се 4. јуна и истога дана стићи у Зајечар;

од Зајечара до Параћина провешће се на путу 5. и 6. јуна са преноћиштем у Бољевцу и Лукову; а

повратак за Београд биће железницом на дан 7. јуна ове годиве,

Удружење се постарало, да добије повластице у вожњи бродом и железницом, а када то добије јавиће накнадно својим члановима. Исто се тако Удружење постарало, да чланови Удружења добију потребно им осуство за учествовање на излету.

За састав дгтаљнога програма за расматрање разних радова и објеката као и путо-

вања Удружење се обратило колегама — инжењерима у Неготину, Зајечару, Лукову и Параћину и уверено је, да ће колеге учинити све што је потребно, да овај пут испадне што боље; а утврђени програм накнадно ће се саопштити свима члановима.

Извештавајући о овоме чланове Удружења, Удружење их моли, да најдаљедо 15. маја ове године извгсте Управни одбор, да ли ће учествовати на скупу и са колико ће чланова своје породице доћи, и да ли ће учествовати у излету и са колико чланова, те да се Управни одбор може постарати, да сви благовремено добију потребне им карте или легитимације.

Ванредни чланови Удружења имају сва права редовних чланова изуз“мајући, да бирају Управни одбор и буду бирани, па према томе и право да учествују на скупу и излету Удружења.

Бри а. 21. апр. 1908, г. Београд. у Председник Удр. Срп. Инж. и Арх. Н. Манојловић. Секретар,

Драг. Мирковић.

ИЗ НАУНЕ О ГРАЂИ

О граниту као грађевинском материјапу, У опште се сматра да је приро:ан гранит један 'од најбољих и. најчвршћих стена, ма да ол није најиздржљивији грађевински материјал. Због његове жилавости; његове особине да издржава велика напрезања на притисак, и због врло добре .везе његозих минерапних састојака (лискуна кварца и фелдспада), дакле његове унутрашње конзистенције и чврстине: гранит је бољи него многе друге стене, него што су пешчари, кречњаци, туфви серпентин па чаки Бел. гијски гранит и мермер.

То доказују многи стари грађевински споменици који су се кроз столећа врло добро очували, ' ранит је исто тако на времену неразорљиве политуре а може да добије и највећи степен политу:: међу свима природним стенама.

Гранита има разних врста и каквоће, али се не да (без ширег испитивања тврдити, да је овај или онај најчвршћи и да је на времену најпостојанији. То се само може постићи на основи дугогодишњег искуства. У опште се узима да је јако кварцевити

гранит, а такав је чешки и баварски, најбољих а да је напротив јако лискуновит гранит мање вредности

Што се тиче оксидације код гранита, примећено је, да има врло мало гранита који се оксидишу или рбају. Гргнит који се оксидише мора као споредни саставак имати у себи де гвожђа. Доказано је нпр. да извесан гранит као поменути чешки и баварски, са Шварцвалда и, т. д. немају у себи гзожђа и за то се не оксидишу. На против има неких других врста гранита: саксонских, француских, талијанских, која оксидишу јер имају у себи гвожђа.

Мора се приметити да многи жућкасти гранити и ако изгледају да су зарђали ипак не рбају и не оксидишу се. Фелдспат даје већином граниту жуту боју и како фелдспата има много жутих то је и та врста гранита жуга.

Гранит се можз у сзима димензијама вадити, за што наравно игра знатну упогу начин вађења. У новије време помоћу савршених машина могуће је добити камењеу свима димензијама. Тако нарочита тестера (гатери) омогућавају да се могу плоче од више квадратних метара и само 1 — 2 с/м дебљине сећи и полирати. И финији вајарски радови дају се у гра-