Srpski tehnički list

— 149 —

ниту изводити: могу се у граниту изводити и други декоративни радови ито много бољз него нпр. у мрамору или пешчару.

(Специјално Чешки и Баварски (са Фихтенчких и Чешких планина) гранити су врло омиљени и много се из године у годину употребљују, јер поред наведедобрих особина сразмерно су јефтини. Дозвољ. на притисак креће је 1400. —

них напрезање 2200 кг/смг | Још и стари Египћани употребљавали су за своје грађевине гранит као најбољи и најелегантнији камен Хиљадама година њихогранита између

за монументалне грађевине. ви грађевинарски споменици израђгни од пркосе зубу времена. (види Клеопатрин обелиск у Паризу на РЈасе де Ја Сопсотде).

А новији споменици од гранита су:

Два лава од плавог Кесајнског гранита (са фихтелских планина) око 3.00 м. дуги пред спомеником привца регента Луитполда у Нирнбергу у Баварској. -

Два велика лава у жутом полирани пред берзом у Хамбургу.

Бизмарков споменик у Хамбургу.

Споменик цара Фридриха у Шарпотенбургу са многим вајарским радовима.

Садањег цара: Немачког споменик у Кобленцу.

Споменици — куле — Бизмаркови у свима већим

граниту изређени и

арошима Немачке.

В. Грађевински споменици гранита старог ма су:

дату

16 стубова на портикусу пантеона у Риму 1115 м. висоби оц сивог и црвеног египатског гранита.

12 Античких гранитских стубова у 51. Отосејп (етизајептте у Риму.

22 гранитних стубова у 56. ОфеТапоговопдо у Риму,

12 гранитних стубоза са острва Слобо 56. Трро Мег! у Неопољу.

Две велике вазне цвећа од Египатског на пијаци Катпезе у Риму

гранита

Шоља од гранита у Лустоартену пред старим Музеумом у Берлину 6,6 м. пречни«а а 75.000 кг тежине,

Сокл на спомени«у Петра Великог у Петрограду 11.6 м дуг 10. 8м, широки 63 м висок 48 стубова

на Исаковском Сабору — храму — у Петрограду од Финандског гранита 17 м високи (монолити) Александров стуб у Петрограду 23, м. висок

4,5 дебео око 800 000 тежиче (монолит)

Код нас су монолитни стубови извађени код Аранђеловца за јЈагодинску цркву, пречника 0,70, високи око 5. м.

7. 4. 6. Ј—А. Е. М. АЋ.

јад Меружења Сриских Жнжењера и Хрхитекта.

1У. меени скуп држан 27 децембра 1907. год.

(наставак)

Вел. Вуловић — И на то ћу вам одгово-

грити. За доказ да није тако навешћу вам ово: Кад је закон о грађењу железница прављен на челу министарства грађевина није био инжењер него официр и у тај закон је унесено да траса мора бити: Параћин

— Бољеваш — Зајечар, па према томе и комисија која је имала да ради имапа је да се држи штриктно те трасе: Параћин — Бољевац — Зајечар. Ако се

може назвати инжењером онај који је јуче давао оба-

вештење о тој траси онда примите ову љагу; али кад је јучтрашњи министар могао да говори о тој траси онако како је говорио. онда ја то нећу да примим на себе. ја нећу да говорим о машинама оно што је

јоца Станковић говорио о железницама.

ја ћу вам напоменути случај, који је 1891. год, пасирао мени и данашњем министру Грађевина, Јоци Јовановићу. Ми смо имали од Зајечара да се кренемо у сусрет и да извршимо трасу Зајечарске пруге. Ми смо имали да се развијамо.Ми смо пошли полигоном и уверили «се да пробним полигоном да се трасе не може да

"чено:

изведе без огромних радова и тешкоћа. Напустила смо ту страну и одмах прешли преко брда да сиђемо у Тимочку долину на село Трнавац Известили смо о томе дирекцију и казали да према нашем нахођењу морамо узети ову трасу. Тек кад смо отишли 10 клм. од тога места, после два месгца, добили смо депешу:,секција нема права да бирасаматрасу. Одмахдасе вратите.“ Ту, дакле, инжењгри нису криви. Крив је она који је наредбу издао и њега маркирајте.

Председник — ја се са свим слажем са вама. То баш идеу прилог ономе што сам ја рекао да је крива наша администрација а не српски инжењери. Ми се у томе слажемо.

Вел. Вуловић — То је лепо кад се слажемо. ја вас нисам чуо кад сте говорили.

Сац настаје друго питање. Г. Милошевић, гово-

напоменуо је како ниједна комисија

није била прецизна. Нама је, господо, нарочито реУпоредите озе две трасе и реците која је од њих боља. Ми смо на основу података, које смо има-

рећи мало пре,