Srpski tehnički list
–— 211—
Са овим јеу главноме одговоренона питање, које је Г. Министар Грађевина изволео поставитикомисији.
Осталобидасеупоредикоштање обеју траса, како у погледу грађења, такои у погледу одржавања иексплоатације. Комисија је мишљгзања дабибило неоправдано говорити о коштању све дотле, док се за обетрасененизрадидетаљан предрачун, аза трасу преко 0О6радове Столице јошитраса у плануи подужнипрофил.
Не упуштајући се у оцену, која је од ових двеју траса боља, комисгијасмстра за дужност, да упозори Господина Министра, да би с погледом на важност предмета било потребно: дасе одсеку за грађење нареди, да простудира измену тргсе Вешало — Столице са тунелом у Вешалу и Столидама. Исто тако, било би добро ца се изврши студија за једну трасу, која биишла уз Грзу па Гарском падином ка Стражи.
Како студију измене трасе Вешало— Столице,
тако и студију трасе уз Грзу, треба по нахођењу комисије, вршити једновремено кад и израду планова профила и предрачуна за трасу преко Обрадове Столице. децембра 1905. год, у Београду.
Чланови комисије.
М. Милашиновић. ср. начелник железничке дирекције; М. Ј. Божић. ср. начелник Мин, Грађевина; Ј. Стефановић. ср. проф: универзитета с одвојеним мишљењем
К. Н. Живковић ср. инспектор жел. Дирекције са ниже изложеном допуном,
В. Н. Вуловић ср.
виши инжењ. жел. Дирекције,
К. П. Јовановић ср. виши инжењ. Мин. Грађевина.
(свршиће се)
М. Ј. Божић.
0 реформи наше железничке тајие.
(Наставак)
В. – Аустро-Угарске жележнице
дин. годишње
Аустриске државне 11 770 000 Фердинанд нордбан 2 660 000 Друшво Аустро Угарских жел, 10510 000 Северо западне железнице 4960 000 Друштво јужних железница 5 615 000 Угарске државне " 10 790 000
Свега аустроугарске ж. 46 305 000
Сви се резултати могу дискутовати у толико пре што је за све железнице узета иста мера од 5 сантима. Али се аутор надао да ће овај његов рад изазвати разне дирекције да саме за своје железничке мреже
срачунају тачније дефиците које имају на транспорту |
детаљне робе. И доиста одмах после публикације ове студије про-
учио је ово питање за Виртембершке железнице по другој методи г. МИшапп.
Да не би морили читаоце и са том методом ми ћемо навести само главни резултат.
__Г. Мићитапп налази да је губита« по тонском километру на Виртембершким железницама око 3 сантима. Губитак дакле заиста постоји и ако је тарифа за бирну робу сразмерно велика.
Да напоменемо још да Винтембершка железница
има врло велики проценат збирне робе а нема великог транзита нити има станица за претоваривање, те
према томе губитак долази услед врло лоше употребе вагона при детаљној експедицији. Као што се из свега досадашњег види; железни-
| це фактички губе на овој врсти пошиљака и зато би
с гледишта рентабилитета пре имало смисла повисити цене за то но их обарати. Али што то нису у-
| чиниле до сад железничке управе разлог је што та
врста пошиљака игра видну улогу у народно економним односима онако исто као и пошта и телеграф на којима многе државе такође губе знатне суме (н. пр. Енглеска нарочито на телеграфу)
Зато ће и Српска државна железница свакојако задржати досадашње цене транспорта за ту врсту
робе. Тарифа за брзовозну робу.
Брзовозна роба носи железницама сразмерно мали део прихода и као што смо у претходном чланку описали на транспорту те врсте робе железнице махом губе т.ј. не истерују ни потпун трошак око превоза.
Транспорт робе брзим возовима има више на-
| родно економског значаја па с тога у састављању
=