Srpski tehnički list

— 257 —

ге: Аранђеловац — Лајковац. За шефа ове секције постављен је Г. М. Пузић онда в. енжењер железн. дирекције.

Секција је отпочела рад на обележавању од км 434+000 18. априла 1907. год. и то са два инжењера и шефом секције. Јуна месеца исте год. дошло је још два млада инжењера, странца, а нешто доцније још два странца. Са овим персоналом рад је настављен до 19. Јула.

Овога дана позвати су сви инжењери у биро ради израде пројеката и планова, и ако обележавање није било готово до краја. Даљи рад на обележавању пруге на терену био је обустављен с тога, што је већ била држата лицитација за извршење радова и наравно предузимач је хтео отпочети рад, а требало му је предати пројекте, који нису били ни рађени.

На овај начин радови су око обележавања били готови до 68 км, а остатак је радова на обележавању довршен доцније.

Радови при обележавању пруге на те рену ишли су овим редом:

1.) Истицање темена и приближно обележавање праваца радио је шеф секције;

2.) Обележавање праваца и обележавање кривина радила су већином два инжењера, сваки на обе:ежавању на по једном правцу и по једној кривини, тако да су у исто време обележаване по две кривине;

3.) Стационисање радио је један инжењер, а и шеф секције; ·

4.) Нивелман и контранивелман радио је и шеф секције и два инжењера наизменце;

5.) Попречне профиле снимало је обично по два а по који пут и три инжењера;

5.) Парцеларно снимање вршила су два инжењера.

Оваквом се диспозицијом постигло“ то, да је сваки од инжењера имао већ унапред одређен и спремљен посао, те није нико дангубио чекајући на предходни посао.

Инжењери, који су „радили на истицању темена (шеф секције), на обележавању праваца и кривина били су први готови, те је шеф секције радио после и на стационисању и нивелману, а друга двојица на снимању попречних профила, а један од њих, нешто доцније, на парцелисању.

Исто тако и инжењер, који је радио на стационисафу, радио је наизменце и на нивелману и контра нивелману.

Дакле на овом обележавању радио је

до 15.Јула: шеф секције и нет инжењера и један ђак технике као цртач. У бироу је био шеф секције, повремено један инжењер и један цртач. | Нивелман.

Нивелана је и у једном и у другом правцу, свака тачка, која је стационисана (дакле свака тачка два пута). А нивелман је изравнават обично на 9—10 км. и диференција

између једног и другог нивелмана није никада прелазила 4 па по км,

ЈУ Сталне тачке.

При обележавању првих 10 -12 км. у 1906. год. сталне тачке узимане су обично на по 500 м. А при обележавању у 1097. г. сталне тачке су узимане на сваких 200 м. а поред тога и код сваког важнијег објекта

по једна стална тачка.

М

Инструменти.

При обележавању ове пруге служило се Ришаовим тахеометром при истицању темена : а при обележавању кривина, снимању попречних профила и нивелману употребљавани су инструменти Фрич-ови и то тахеометри, универзални и један нивелмански инструменат. Исто тако и нивелманске летве пантљике, призме, летве за снимање попречних профила, значке и др. све из Фрич-ове фабрике. Само при нивелању употребљаван је и мали Керн-ов инструменат.

Са Фрич-овим инструментима се у опште неможемо похвалити. Јер су се летве за снимање попр. профила после извесне употребе већ биле по мало извитопериле, а поједини завртњеви на инструментима, после извесне употребе, били су се већ расклиматали тако, да је веома неповољно утицало на онога, који је радио инструментом. Исто је то било и са нивелманским инструментом. Док међутим Керн-ов инструменат, и ако је можда више од 10 година у употреби, показао се овом приликом као одличан инструменат. С тога су и инжењери, који су радили нивелмане, најрадије радили са овим инструментом, јер је увек давао одличне резултате.

Можда су се инструменти овако брзо похабала и услед невештог руковања оних младих инжењера, који су онда први пут