Srpski tehnički list

БРОЈ 30.

У Београду 27. Јула 1908. год.

ГОД. Х1Х

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Железнички радници,

По своме положају, наша Железничка Дирекција требала би да предњачи у обезбеђењу својих радника у случају болссти, онеспособљења, изнурености, старости и смрти. На против она у многоме изостаје од других напредних установа у земљи. За њу не вреде чак ни они прописи што се покадкад углаве са појединим предузећима, која се или етаблирају или се у њима обезбеђује већа радна снага. И док у овоме последњем учествује држава, прописујући донекле заштитне мереу корист радника, дотле нашу железничку Управу не везује никаква обавеза. Железнички закон, створен под са свим другим приликама и одавно; створен да обезбеди само више награђену радну снагу, у Железничкој Дирекцији, нема ни једне одредбе, која би ишла у корист железничке радне масе, која у радовима на железници чини огроман број. Он не говори о раднику нигде. Он третира железничара у главном као чиновника, већег или мањег; њега обезбеђује и награђује или га кажњава и доводи до просјачког штапа.

Железнички закон не говори о раднику као бићу, које свој насушни хлеб зарађује у зноју свога лица и својом снагом и умом. У железничком закону нигде се не говори о условима рада и ступању радника у посао; не говори се о његовом опстанку у служби нити о његовом обезбеђењу за време рада, болести, онеспособљења и смрти:у закону се не говори о цени радне снаге ни о вредности, којом се та радна снага мери. У томе закону ни помена нема о минималној заради, потребној за обезбеђење егзистенције једне радне снаге, једнога човека, нити се говори о дужини раднога дана,

Радна снага на нашој железници мери

се вредношћу почевши од 1.% дин. па иде на више. Просечно је месечна зарзда, узевши у маси, од 45 до 56 динара. Она пак радна снага, о којој у некслико говори закон о уређењу Железничке Дирекције као о службенику железничком, служитељу, зва-

| ничнику или чиновнику, плаћен је просечно

са 60 до 70 дин. месечно.

Из тога се већ види. да железничка радна маса не само што ни у колико није заштићена, већ да истој радној маси о којој говори железнички закон, није обезбеђен ни опстанак нити јој загарантована минимална награда за осигурање егзистенције.

Железнички закон није обезбедио егзи-

стенцију у служби ни оним људима о којима он донекле говори. Њихов је опстанак везан у већини случајева са буџетским могућностима, расположењем меродавних фактора и са разумевањем посла. Кад у служби онеспособе или навуку на себе рђаво расположење, ти се људи често пута нађу на улици, остављени сами себи. Тако бива са железничким раденицима, о којима у неколико говори железнички закон. Железничка маса, која у претежности чини једну снагу железничку, није законом додирнута; њу закон нигде и не спомиње.

Услед тога железничка маса мора бити противна данашњем уређењу Железничке Дирекције, у колико она даје нека скучена права, само мањини, и док је законом удешен овај однос. — Кад је већ стипулисано и уређено, да се радна маса, нудећи своју снагу, не може погађати са државом, онда та маса има право да бар тражи да тај закон буде праведан у регулисању односа између радне снаге и државе као послодавца.

Борба, коју железничари последњих година воде против неправедног железничког закона и противу једне бирократске Железничке Управе, и ако није била увек одре-