Srpski tehnički list

— 272 —

ђена, у главном се може свести на захтеве: побољшавање положаја и обезбеђење опстанка свега особља у железничкој служби.

Железница пак као државна установа, са јаком финансијском подлогом, јако развијеним радом, разноврсним пословима, јаким и разноврсни“ везама, коју не ограничава ни време ни дужина у простору, на првом је месту позвана,.да се постарао својој радној снази и да обезбеди и човечно и праведно егзистенцију те радне снаге, којој она има сама да захвали за своје раз: виће. Међутим се врховна Железничка Управа о тој радној снази није никад бринула, нити би она то учинила по својој иницијативи. А са те се тачке гледишта она баш највише и најправедније напада и осуђује.

Други фактор, на који радна маса много полаже у обезбеђењу своје егзистенциј>, радно време, железнички закон нигде и не помиње. И док се код радне масе, о којој железнички закон нигде не говори, донекле зна радно време, јер она не ради непрекидно кад су редовне прилике, — дотле код радне масе, о којој железнички закон говори, не зна се одређено радно време. Та маса ради стално, увек, "непрекидно. Она чрелета тако рећи с воза на вез, с пруге на пругу, немајући покаткад ни шест сати одмора у педесет ралних часова! — Нису код нас били ретки случајеви, да су услед умора пролажене многе станице, где су задржавзња предвиђена, и да су покидани возови, непримећени, пропутовали многе станице, У једном случају судара, машинско је особље заспало на земљи крај пруге, чим се са машине скинуло, клонуло од умора, немајући времена ни да мислио опасности, којој је било изложено Ава

Возно особље на београдским трамвајима, с погледом на почетак и свршетак раднога времена, подељено је у две партије: особље, које изводи. возове и ради до подне, и особље, које ради после подне и возове оставља у депо-е. Напротив наша Железничка Дирекција о подели раднога времена, о његову ограничењу и умору радне снаге још није стигла да озбиљно води рачуна. Јер последњи редови вожње теретних возова на нашој прузи не могу још да наговесте усвајање савременијих захтева раднога света |!

Борећи се против неупутног рада Дирекције, наши се железничари боре у ствари за обезбеђење своје егзистенције, осигурање минималне награде, и скраћење раднога вре-

мена. Јер скраћељем раднога времена радна маса добија више времена за васпитање и освежење своје, и -даје- могућности да радна

снага у већој маси буде у послу заступљена,

"Ограничено радно време од десет часова и обезбеђење минималне наднице од 2.710 динара, које је завела (Општина Београдска, јесу само добри знаци и указују на путеве, којима на првом. месту треба да пође наша железница; јер је она самим тим што је државна установа и што ради у толиком обиму прва и-позвана, да поведе коло у социјалном препорођају нашега друштва. И она треба да пође напред без икаквих обзира и застајкивања.

Нова телефонска централа у. Београду,

После Честобродичке афере, после заплета при грађењу Дома за Народно Преставништво, долази још једно натезање при грабењу нове телефонске централе у Београду. ' ;

Министарству Грађевина као да је суђено да из једне грешке прелази у другу, не бринући се нимало о последицама истих, не пазећи колико држава штети таквим нерасудним и несмишљеним радом, а колико је тек наша техничка струка: тиме понижена и спутана.

Према оваквом раду може се тврдити, да је у Министарству Грађевина, „архитектонски одсек вођен и престављен најгоре. Овај одсек, има истина стручних лица, који су дорасли своме позиву, али је главна управа поверена људима, који се показују сасвим немарни према свима јавним пословима, због“ чега државни послови само трпе.

Грађење Дома за Народно преставништво крунисало је такав рад, чији резултат могу бити само озбиљни заплети или катастрофе. . Другог резултата не можемо ни очекивати, кад се почиње и врши г, абење без котираних и утврђених планова, без предрачуна и, готово, без икаквог надзора, као што је случај с Домом Народног Преставништва.

Због таких. појава мора се рад Архитектонског Одељења Министарства Грађзвина подврћи оштрој критици са стране, кад оно не налази у себи самом услова и снаге, да промени пут, којим греди на су: срет очевидној штети интересима земље и свога угледа.

Овога пута задржаћемо се критиком рада при грађењу Телефонске Централе у Београду, у коме се послу такође јасно испољавају све мане уобичајеног вођења послова-у Архитектонскоме Одељењу Министарств = Грађевина. Мене се овај пример особено тиче с тога, што, сам као пројектант те грађевине. нај јаче заинтересован за њено правилно извођење.