Srpski tehnički list

—- 275 —

Снабдевање градова водом с хемиског гледишта.

Па прелавању тајног дворског саветника проф. Ор г Не преј-а на 49:ом главном скупу Удружења немачких инжињера у Дрезди.

Фактор, који на нас из дзна.- у дан упливише, јесте вода што је пијемо, При оцени: која је вода најбоља за пиће у данашње време, најодлучније утиче бактеоролошки састав. Вода с најмање клица сматра се да је најбоља. Ако прилике допуштају, онда се још тража да се добије што могућно мекша вода, јер је таква вода, понајмање незгодна за наливање парних котлова. А при том се сасвим заборавља, да садржина соли у води има врло зн тну улогу у исхрани човека и животиња. Данас је бактеорологија путовођа у хигијени а науци. Џо њој се управља све.

Из дана у дан људи све више употребљују неколике лековите бање, чувене још из старог доба: Карлсбад, мишља, да оне хемијске особине, које ове изворе чине лековитим, имају и ако у мањој размери, и друге воде, које теку на хиљадама места. Склони смо да обичну пиј.ћу воду сматрамо као једињење Него, а да остапе састојке занемарујемо.

Кисинген, Елстер и т. г. А при том се и не по-

За сазнање, да напредовању биља у првом реду имају заблагодаримо генијалном Либиговом испитивалачком погледу. У том сазнању је тајна свега минералног ђубрења земље. Многобројне озбиљне покушаје чинили су у том по гледу многи испитивачи, а међу њима понајзнатнији су покушаји, које је у своје време чинио Морђе у Таранту. Ти су покушаји утврдили, да биљке не напредуКод човека и животиња наравно да је тако исто. Ово Либигово учење данас је признато да важи за све биље,

А код исхране људи тешимо се напротив мишљу, да сама храна, коју човек прима у себе, има и у изоби-

значаја анорганске соли, иммоа да

ју, чим им ма који потребан сасгојак недостоје.

љу свију органских соли, и да је зато свако додавање излишно. Међутим треба се сетити, да, и сам об. лик, у ком су састоци, има утицаја на организам, Природне и вештачке киселе воде немају истоветну вредност. Да ово своје тврђење поткрепи. говорник се враћа на посматрање професора Мођђе-а у Тарангу, који је нашао, да се биљке разнолико понашају према двама растворима. Један раствор састајао се из клоркалијума и нитрата креча а други раствор из клоркалцијума и калијум нитрата, и један и други раствор

имали су исте количине соли. У једном су раствору биљке живиле и даље а у другом угинуле су и ако

су исти састојци: кали, калцијум, азот, клор, водоник и кисеоник у истим количинама. Из тога говорник изводи доказ, да вештачке воде не могу заменути природне. Карлсбадска со добивена из самог Карлсбада, и растворена у води, рецимо у Дрезди, нема истовет-

| који им даје 189 кубних метара воде дневно.

ну вредност као вода Карлсбадског врелог извора (зргиае]). Могло би се истина десити, да и у случају натрапамо на истоветан састав соли какав је у природи и да добијемо воду истоветну с Карлсбадском; воду која је потпуно исте вредности као и природна. С тога, а нарочито још и зато, што природа не задовољава свуда човекове потребе, што је пошиљка природне минералне воде скупа, па по томе за народ неприступачна, врло је важна студија вештачке израде минералних вода. Професор Хемпел занимао се исцрпно тим питањем и дошао је до убеђења, да је могућно ·вештачки начинити минералну воду сасвим истоветну с. природном. Он најпре испитује дрезданску воду, у којој има 118 милиграма неиспарљивих делова на један литар: Налази да је ова вода сувише мека и да нема добар укус који се тражи. Да би поставио основе за поправке те воде, наводи говорник покушаје чињене за добијање вештачких кисељака (киселе воде). Ови су покушаји показали, да има разлике у томе: да ли се у дотичним апаратима угљоводоником засићује дестилована вода, или се обичној бунарској води додају требне соли да постане кисељак. Природне воде имају у себи мале количине бикарбоната гвожђа, који се вештачким водама не додаје, јер се вода мрко обоји ако јој се неби изгонио сав ваздух При употреби. природних вода треба дакле просто спречити приступ ваздуха. Дрезда има тако мало мрко обојену воду, која извире из артерског бунара 243,5 метара дубоког и

по-

Бунар је бушен од 1832. до 1836. године. Млаз воде истиче из бунара у висину 2 метра над земљом, Говорник

| затим уз припомоћ цртежа геолошког профила бунар-

ског, објашњава све што је за овај артејски бунар важно с геолошког гледишта. Слив ове воде лежи да леко ван вароши, те вода мора проћи кроз простране слојезе пленерског кречњака, Ађетфрја2-у. За то путовање потребно јој је неколико година, теје зато вода потпуно без клица. Пре две године подигнут је тамо водоскок и вода жуто бојадише бели пешчар, од ког је водоскок саграђен. То долази отуд, што се из воде излучује гвожђе на ваздуху. Године 1883 саксонска држава избушила је други артерски бунар на Антоновом тргу у Дрезди. Дубина му је 153 метра; дневно је давао 101 кубни метар воде, али је нестало на дубини од 238 метара. Има још таквих бунара у Дрезди. н. пр. у пивари Кејазсћ]бзећеп, која вода није сасвим без клица, јер долази из виших слојева. Говорник је чинио покушаје да од воде са Албертовог трга гради вештачки селтерс на тај начин, што је додавао оних соли, које још недостајаху, утеривао угљендиоксид да изгони ваздух и заситио воду угљен диоксидом. Овако справљена вода имала је врло пријатан укус.

Полазећи с овог гледишта говорник је дошао на мисао, да ли не бисмо могли рашћење детета потпомођи тиме што бисмо му давали да пије много

пре но што избијена