Srpski tehnički list

— 355 —

У Русији се тек у последње доба јављају планови за увођење принудног радничког обезбеђења.

Ван Европе важно је поменути још и Аустралију, а у Аустралији у Повом Селанду од 1899 и Новом Јужном Велсу од 1901. проширено је радничко осигурање скоро на цело становпиштво чаки у погледу на обезбеђење у старости и неспособности (инвалида)

/Ћ.

Београдска општина

и

борба са прашином.

У 31. броју Срл. Техн. Листа од т.г. изашао је чланак у коме се од београдске општине тражи; да макадаме у опште а специјално стазе по шеталиштима осигура на дурашнији начин но што је то до сада вршено а поглавито да се спречи развијање прашине.

Поводом тога чланка изложићу овде шта је престоничкој општини сметапо, да није могла ништа предузимати против угушивања прашине на макадамисаним улицама и друмовима, и укратко поменути покушаје и комбинације чињене у годинама 1905. и 1906. у томе погледу. |

Кад сам примио дужност управника грађевинског одељка у бсоградској општини, почео сам одма проучавати сва важнија хигијенско-техничка питања која су била на дневном реду, а нарочито чишћење и поливање улица, израду нових и одрж.вањ> постојећих калдрма а са тиме у вези и сузбијање прашине.

Проучавајући акта по овим предметима, наишао сам међу осталим и на то, да је раније поручена једна тона Веструмита у цели да се учини покушај сузбијања прашине. Но како је Веструмит путовао из Е:глеске морем и Дунавом, стигао је у Београду новембру, и није се наравно могао одмах употребити. До идућег лета дотични председник уступио је место другоме и тако је Веструмит мирно лежа» у магацину. Кад сам сазнао да тог материјала има учинио сам све што је потребн» да се тиме учини први практички покушај. За. то је изабрат онај део Кнез Милошеве улице између улица Немањине и Војводе Миленка, у површини око 6000Ш% па је по претходној оправци, испуњавању рупа туцаником, ваљању целе планије и вишекратном чишћењу од прашине, једног дана у другој половини јула 1905. год. у 6 ч. у вече поливен раствором Веструмита у размери 1:10 (на сваки литар воде 190 гр. Веструмита). Тај се раствор брзо упио у црумску пра шину, пошто се осушио биоје без мириса, Поливањевршено је обичним колима за поливање улица. Ово

прво натапање везало је прашину, разлика између Веструмитом натопљених и осталих партија у тој улици била је веома уочљива. После недељу дана по првом натапању поливена је иста та партија са остатком Веструмита (око 350 лит.) у размери приближно 1:20. После 12 — 14 дана, рачунајући од дана првог поливања, нестало је на натопљеној партији сваког трага дејства Ветрумита, прашина се развијапа као и пре првог поливања. Требало је при првој појави еманације прашине вршити поновно поливање, раствором 1:10 и 1:20 но Веструмита није више било, поручити се накнадно није могло, беше већ доцкан, да се то раније учини није било суме предвиђене у буџету, а за то је тргбала прилична сума новаца.

Прва бруто тона Веструмита стапа је франко Београд: у округлој суми 400 дин. злат «. дакле | ли-

тар (или килограм) 0.40 дин. и поливање 1 макадамисаног пута стало би десетодневно 0:15 л. Х 0.40

= 0.06 динара или на само 100 дана годишње 0,60

динара. Кад се узме у обзир, да би ради рационалног рада ваљало једновремено натапа ти све главније мака-

дамисане улице, дакле најмање 40000 112 требало је бар 24000 динара издати само за Веструмит не рачунајући све остале трошкове: чишћење, оправку и вешће ваљање дотичних партија.

Погоднијом конјуктуром на берлинској пијаци где беше међутим установљена филијала лондонског друштва за израду Веструмита која је извршавала поруџбине и за Балкан, могао се Веструмит—транспортован прво железницом од Берлина до Посаве отуда до

Београда Дунавом користећи се при томе картелом закљученим између баварског и нашег бродарског дру-

шгтва— набавити за 320 дин. у злату по тони, Но мећутим наступи једно царински рат, а друго узета јеу оцену могућност да се уместо Веструмита са стране за сузбијање прашине употреби домаћи тер, који се добија као споредан продукат при изради светлећег раса у радионици железничке дирекције на београдској железничкој станици. Другим речима хтео сам. за везивање прашине да употребим тер—макадам, онако

| како се тада почео употребљавати у Француској и | Белгији а већ раније у Сев. Америци. Желззничка ди-

рекција продавала је тада тер на. ситно препродавцима по 100 дин. тону или О.ЈЛО дин. килограм. Надао сам се да ће београдсса општина добити знатно повољни: ју цену, са обзиром на цељ којој треба тер да послу жи и кад се обвеже да целу годишњу производњу безусловно прими. Но лирекција није хтела ништа попустити од једном утврђене детаљне цене. Са таквом

ценом израда тер--макадама није била рационална. То се могло срачунати према плдатцимау Аппајез 4. ропев еб

сћачазеез за 1906 „г. а практички опробаним на разним друмовима у Француској. Ту ге свуд узета за основицу цена од 40 до 50 динара по тони тера, па ипак излази доста замашна сума. Код нас би још поскупила јединачну цену израде —бар за прво време. инвенстиција алата,