Srpski tehnički list

МБ

стручних експерата, рампа од 27 9) с електричном вучом може се сравнити с рампом од 15 06) при вучи парним локомотивамаа.

2). Искуство стечено пробијањем Симплонског тунела учи, да је коштање базесних тунела врло велико, чиме се и објашњава висока цена понуђена комзорцијумом за пројект инж. Етесћ с дугачким тунелом.

8). За извршење пројекта инж. Веујег по цени понуђеној синдикатом, не би се могао лако наћи потребан капитал, нити би му приход био обезбеђен приходима експлоатације, а једно и друго могу се у пуној мери постићи при извршењу пројекта Ништап Отешнећ. Осим тога линија по пројекту Веујегт оштетила би интересе многих постојећих железница, или конкуренциом или изазивајући потребу њихове реконструкције. На послетку:

4). Пруга преко ефзсћђего-а има законску концесију и државну субвенцију, што није случај с пругом преко 'УПдазниђеј-а. |

Што се тиче питања: да ли пруга с падовима од 27 0) може задовољити потребу транзинтног интернационалног саобраћаја, одбор налази да одговор нато питање, с обзиром на преимућство електричне вуче над парном, мора бити позитиван. Одбор се при томе теши и тиме што је он одбацио пројекат с јачим рампама — 38 90 — и установио најјаче падове од 27 0 теу томе погледу нова линија неће изостати иза Готхардске железнице, којаима исте таке падове али на већој дужини.

Ову одлуку одобрио је и Савет бернског кантона и решио је да он участвује у предузећу уписом акција на 17. 500 000 динара. Друштву је дата и државна субвенција од 6.000000 динара; но под условом, да се велики тунел, који је био предвиђен за један, изврши одмах за два колосека.

Да прођемо сад на подребнији опис радова на самоме тунелу.

Дефинитивним пројектом утврђена је дужина тунела 13 800 м.. Улаз — са северне стране — у тунел налази се на коти 1200 м., излаз — с јужне стране на коти 1219,50, а кулминациона тачка у тунелу на коти 1245. м. Тунел лежи готовосав у правој; јер су само 98 м. његове дужине на јужном излазу на кривини од 400 м. полупречника. По геолошком профилу '4 дужине тунела лежи у седиментарној стени, а У, у кристалипичним, еруптивним и метаморфним слојевима. Са. северне странп морало се проћи 80, а с јужне 40 м. кроз обломке стена (сеЂигезасћин ), док се дошло до чврсте стене. _

Израда тунела на 2 колосека уступљена је паушално за 50. 000 000. динара, но под условом, да тампература у тунелу не буде већа од 4000 и да свод тунела не буде јачи од 1,00 м.

Према разултатима мерења температуре-на Сиплонском тунелу оцењено је, да највећа температура у

тунелу лечберг може доћи до 380 С•. Дебљине свода веће од 1.00 м. примењену су биле на тунелу Гортхард на дужини од 60, а на тунелу Симплон само на дужини од 50 м. Према томе изгледало је, да горња ограничења у уговору с предузимачем нису претила великим вишковима у коштању тунела.

Време грађења тунела утврђено је уговором на 4 године и 11 месеци; до ! Септембра 1911. г. требао би тунел да буде готов с. изузетком пошљунчавања. Пропречни просек тунелног отвора износи 40,7т8. На сваким 50 м. с обе стране морају бити урезане нише, на сваком километру по једна комора, а на целој дужини тунела морају бити три велике коморе. За одвођење воде предвиђен је канал пресека 60/60 см. Пошто се на северној страни могла очекивати већа навала воде, тоје на тој страни пад тунела, а сњим и пад канала узет 7900, што је довољно за одвађење 730 л/ск. воде на јужној страни је пад тунела 3,800.

(наставиће се)

БЕЛЕШКЕ

ддог ов. м. завршена је утакмица за скице зграде за Монополску Управу и Министарство Финансија. Оцењивачки суд, у коме су били г. г. Освалд Поливка Архитекта из Прага, Владимир Александровић — Покровски архитекта и професор из Петрограда, Андра Стевановић професор Универзитета у Београду, Душан Живановић виши архитекта Министарства Грађевина и Драгутин Маслаћ архитекта Мин. Грађ., већином гласова решио је да се од 11 приспелих радова за утакмицу награде четири, и да се место три награде прописане стечајем издаду четири. Према овоме су награђени:

1. наградом од 5000 дин. рад са знаком, Обљединенноћ Сербт“ аутори: г.г. Нилојаћ Васиљевичљ-Васиљев и Степан Самоиловичљ-Кричински грађ. инжењери и аркитекте из Петрограда,

П. наградом од 4000 дин. рад са знаком „два круга и марка поштанска од 1 паре,“ аутори: г. Г. Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић архитекте и професори Универзитета у Београду.

Ш. нагдадом од 3000 дин. рад са знаком.

За српски стил

„рошт Је зеше Зеље

аутор г. Владимир Поповић архит. Мин Грађ. из

Београда. Е

и ТУ наградом од 2000 дин. рад са знаком, >=“

аутор: г. Франтишек Блажек архитект и професор

у о јовљ ОС љиљана

Сви ће радови бити ускоро изложени.