Srpski tehnički list

--- 442 —

општинског, Министра Грађевина и Министра Унутрашњих Дела, вероватно је да ће правила и правилник у скоро добити и надлежну санкцију. По свој прилици још у току идуће године највише насељени делови Београда— стари Београд—у којима су улични канали већ довршени, моћи ће добити везу са канализацијом по што су у Одсеку за Канали-

зацију израђени пројекти за извршење веза, те се посао може отпочети одмах с пролећа. (Остало је да се реши, по готову најважније питање, о томе, колике таксе треба да наплаћује општина од својих грађана за канализацијуг Ово питање налази се башу овом моменту на решавању пред Одбором општине београдске и како исто, по нашем мишљењу, стоји у тесној вези са питањем о развитку и напредовању наше престонице, сматрамо, да је потребно да се о њему мало опширније проговори у једином стручном техничком листу у Србији.

Горе споменута комисија за израду правилника поднела је одбору ошшитинском следеће мишљење о наплати такса за канализацију:

„Начин наплаћивања такса за употребу канала као и величина тих такса, различита је у разним варошима.

У извесним варошима та се такса наплаћује по дужини лица имања са улице; у другима опет по величини површине која је зградама покривена; у трећима по утрошеној количини воде, или према броју нужника, или према порези коју сопственик плаћа на приход од имања и т. д.

Сви чланови комисије сложили су се да за Београд, општина наплаћује две таксе и то једну једанпут за свагда у износу једногодишње таксе коју плаћа дотично имање за воду и другу која ће се плаћати месечно и која ће се такође одређивати према величини таксе коју имање плаћа за воду.

Већина чланова комисије усвојила је гледиште да величину таксе за употребу канала, треба одређивати према издацима које је ће имати општина за одржавањс, чишћење и оправку уличних канала, са извесним вишком за евентуално повећање мреже канала. Амортизација пак издатака учињених за грађење канала, има да севрши из трошаринских прихода, као што је то прописано и законом о трошарини. Било би дакле и неправично и и противно закону, када би се одредила толико велика такса за употребу канала, да се приходом од те таксе исплаћује и интерес и

отплата, на суму утрошену за грађење уличних канала.

Стога је већина чланова комисиј: предложила да се за употребу и одржавање канала наплаћује половина оне таксе коју исто имање плаћа за воду.

Према садањем приходу водовода од преко 300 000 динара, изнео би приход од таксе за канале 150 000 динара. Међутим издаци за одржавање и чишћење канала, с обзиром на величину издатака у варошима, које имају већ извршену сличну канализацију не би требало годишње да пређу суму од 75 000 динара. Дакле ипак, поред прихода од таксе под 1., остајаће годишње око 75 000 динара, као резервни фонд за евентуалне веће поправке и повећавање каналске мреже.

Кад се узме у обзир, да је у Београду већ и такса за воду знатно већа него ли у страним варошима, и да је такса за употребу канала, коју већина предлаже, највећа такса која је усвојена у страним варошима, као и да ће се услед канализације појачати приходи од таксе за воду, онда је несумњиво, да ће и приход од такса за канале у величини као што већина предлаже, доносити знатан вишак преко стварних издатака за одржавање и чишћење, под предпоставком да су канали солидно израђени и да је служба за одржавање правилно организована.

Да би одбор могао поредити величину таксе коју већина предлаже са величином такса, које се наплаћују у другим варошима, које немају трошарину, изнећемо неколико података о тим таксама.

Просечно може се узети да издаци за одржавање и чишћење канала редуковани на Тм. дужине, опадају са повећањем укупне дужине _ канала. Тако: ако мрежа канала није дужа од 10 км. онда просечно ти издаци износе годишње на сваки метар дужине око 40 пара; за мрежу до 50 км. дужине, износе издаци око 35 пара на метар дужине; за мрежу дужу од 50 км. изосе ти издаци око 30 пара на 1м. дужине. Према томе ако рачунамо да ће укупна дужина канала у Београду изнети 80000 метара и да ће одржавање и чишћење захтевати просечно по 50 пара годтшње од сваког метра, изнео би укупни издатак око 40000. дин.

Варош Ласељ у Хесенској има 106 000 становника. Мрежа каналаима дужину од 437 метара; има 135м. дугачак – сафон и 1840 сливника. Издаци за чишћење и