Srpski tehnički list

— дуо -

се на септембарским испитима пало 50%, и зашто је у јануарским испитима пало 70%/, из Математике.

Како се стоји са Математиком, не много боље стоји се и са физиком. Важност оба ова предмета — како у опште тако и због њихове сталне Примене у свима техничким наукама—најмање је потребно овде доказивати. Па ипак, изгледа, да се комисија руководи неким нарочилим обзирима при испиту из физике. Тако се чуло, да су у септембру прошле године оцене из физике извесним процентом повећане а да тога није било, пало би на испиту исвесно '|ђ- кандидата из физике. Ове године пак примећено је да сепри испиту из физике није хтело водити уобичајени надзор. Изгледало је као да је и сама комисија хтела рећи кандидатима: „Изволте господо послужите се литографисаним табациам. препишите, потпишите'и предајте.“ Може се претпоставити да је комисија ово нарочито хтела учинити из неких својих нарочитих обзира, А кад је већ дошло до тога онда би најпаметније и најморалније било, да се испит из физике просто укине. Иначе ја не знам какву ће корист имати кандидат—па ма како он положио испит из кад се зна и кад је већ усвојено мишљење да се физика за испит у опште и не учи и да број оних који положе физику са знањем износи једва 59...

Између осталога потребно је напоменути и то, да се из Физике, као и из Механике, Инж. конструкција и Геодезије дају сваком кандидату засебна питања, док се из осталих предмета добијају питања по редовима. Тако је учињено извесно с тога, да би се колико толико умањило међусобно договарање и објашњавање кандидата на испиту. За ту сврху ово је добро; али сад долази друго нешто. Насгавнику је немогуће скупити 5-–6 или 3) до 40 задатака тако, да сви буду. једнаки по тежини рада — што је у осталом потребно. Осим тога, свм размештај кандидата такав је, да не искључује њихово међусобно објашњавање па и сам уобичајени надзор при испитима нити је сталан нити је довољан. На сваком испиту води надзор већином само наставник предмета који се полаже. Може се замислити какав и колики надзор може водити један наставник код 40 кандидата, кад се поред тога захтева да сваком кандидату даје потребна обавештења.

Зар не би било боље кад би се завела једна стална контрола од 10 до 12 лица потпуно незаинтересованих у већој сали са размакнутим столовима за рад 2 Зарне би испит добио свој прави смисао тек онда, кад би за све кандидате била једна иста питања и, још боље, кад би за сваки предмет постојао и писмени и усмени :испит. Ово последње нарочито је потребно за. предмете помоћне као што су: Математика, Физика, Нацртна Геометрија. Још боље би било кад би се сви помоћни

фазике — |

предмети, — поред горњих још и Основи Меканике, Хемија и Цртање — издвојили да уче у једној засебној години т. 3. припремном курсу, и да добар показани успех на испитима писменим и усменим из њих буде услов за ступање у специјални курс где би се студирали само стручни предмети.

Неће се сигурно нико наћи, који не би казао да би овакав начин рада био много бољи од досадашњега. Кандидат би се морао са највећом озбиљношћу посветити припремним предметима кад зна, да му од њиховог успеха зависи даљи успех. Не би могао онда доћи до тога — што данас бива да кандидат поред многих својих послова око стручних предмета –- мора у истом довољно времена да употреби на рад нпр. Математике, физике или Нацртне Геометрије —- из којих је на прошлом испиту пао. Свакоме ономе, коме се то десило, довољно је познато колико мора такав један предмет да уназади. Најзад долази дотле, да ће и стручне предмете морати радити на брзу руку без довољно темељног познавања. У томе садање генерације на Универзитету имају довољно искуства а техничка струка болује од њега и сада а боловаће и увек све дотле, док тетнички факултет на такав начин

даје држави чиновнике. Биће доста оних који ће рећи, да је Србији

потребно сада много инжењера и да би увођење строжијих испита само увећало оскудицу у инжењерима. Може то бити привремено тачно. Али кад се зна да ће Србија најдаље кроз 3 до 4 године са својим новим железницама бити готова и кад се претпостави да ће за то време изићи са техн. факултета само 60 до 70 техничара свршених — што је трећина садањег целокупног броја техничара који ће те брзе заостале потребе задовољити, можда чак привремено и помоћу оних осталих две трећине несвршених техничара, — онда ће се сваки само запитати где ће држава после употребити оне две трећине несвршених техничара.

Истина потреба за техничарима постајаће увек и стално ће се повећавати. Али се може са сигурношћу узети, да ће потреба грађења све нових же-

лезница, великих хидротехничких радова и др. затим општинских радова и приватних индустриских предузећа, према своме развитку бити 'сваке године задовољена са 20—30 свршених техничара. А тај број даће сигурно наш технички факултет и завођењем припремног курса преуређењем припремног испита. У осталом, и сада, када имамо на спиту 200 техничара, нико се не нала да ће за четири године изићи више од 80 свршених техничара. И онда зашто би се морало примати годишње по 50, 60 па и 70 — колико се год јави — техничара па да се после половина од њих, после великих али безуспешних напора, нађе на улици, потпуно заведена можда са пута к успеху, изнурена за даљи рад