Srpski tehnički list

к

Нова врста скретница.

Код скретница, које су примењене до сад готово код свијузевропских железница сем енглеске, и Русије има две важне махне, два незгодна места. Једно је на корену језичка а друго на укрштају.

По досадашњим конструкцијама корен језичка одвојен је од шине одвојеног колосека готово сасвим јер је ту стожер (вертикална оса) око ког се

језичак обрће из једног положаја у други. Да тај

стожер буде сигуран, потребно је да се утврди у три координатна правца. Поред свих разноликих конструкција до данас се није успело да се стожер конструјише и утврди тако, како ће одговорити свима захтевима мирне и правилне вожње. Зато се и препоручује, да возови пролазе кроз скретнице са смањеном "брзином, нарочито ако воз наилази с врха, што је случај код наших малих станица. Друга незгода, на укрштају, састоји се у томе, што око математичког укрштаја возних ивица настаје прекид. Тај прекид је утолико већи уколико је угао укрштања мањи. Овај прекид возних ивица маскира се, незгода услед прекида ублажава се, код

неких железница па и код наше тиме, што се поступно издиже крилна шина. Али ма како то било

конструјисано, прекид возне ивице осећа. се. Јер конструкцију можемо удесити за правилну вожњу само извесне врсте вагона и локомотива — (удешава се за нове бандаже) — а сви остали вагони при прелазу преко укрштаја изазивљу ударе.

Американци су били први који су конструјисали и извршили скретнице с непрекидном возном ивицом и с језичцима без стожера. Па и ако је то било у Европи познато, опет је требало да прође врло много времена пре но што се раскрсти са старим конструкцијама и приступи новима.

Сад већ има преко 3000 скретница у Немачкој конструјисаних по американском систему а из дана у дан све више улазе у употребу. Главна заслуга за то припада тајном саветнику г. Коћп-у,

Конструкција је у главном ова:

а). Језичак. — Облик језичка подешен је према нормалијама пруским само што му корен није на стожеру већ је за дотичну шину везан обичном подвезицом. Подвезица је толико еластична, да се покрет језичка, зев, може извршити.— Узмимо за пример нашу скретницу, и замислимо да јој је језичак конструјисан по горњем систему. Језичак је дугачак 4,80 м а половина подвезице 0,80 м зев износи 150 мм. Према томе крај подвезице имао би да се извије за х.

х : 150 = 0,30 : 4,80 х = око 9,4 мм. (скретање за угао 19 30').

Овакву деформацију може да издржи челична

подвезица а да напрезања не достигну границу е-

ластичности, Оваква конструкција има ту добру

страну што је за скретнице сличан ситан прибор на наставку као и на осталим деловима колосека. Језичак је стабилњије везан за дотичну шину. Незгода других нема јер воз никад не наилази на јеличак кад је подвезница у затегнутом положају.

6). Укрштај, срце. — Крилне шине око врха срца удешене су такође покретне. Једна се увек приљуби уз врх срца те чини да је возна ивица непрекидна, континуивна.

Покрет крилне шине у вези је с покретом језичака али та веза није потпуно кинетичка, тако, да се скретница не мора поломити ако пође воз погрешним правцем. У низу полуга, којима се пребацује скретница, ими две опруге од којих једна дејствује на затезање а друга на притисак. Оне су при монтирању скретнице тако удешене и тако затегнуте, да при нормалном пребацивању језичака и крилних шина из јелног положаја у други, немају никаква дејства нити каква напрезања; Само у случају, кад воз насипно одвоји крилну шину, кад се скретница просеца, тек тада попусти дотична опруга, а на полугама се иначе ништа не поремети.

По овим новим скретницама не осећају се јаки удари при пролазу возова као код досадашњих. А чим нема удара, нема ни трошења возног материјала нити трошења и абања скретница; зато се ове нове скретнице много боље и дуже држе.

Ј.

Обезбеђење вепиких трговачких

радња од пожара. СМепа| краљевско-грађевински инспектор у Берлину).

Појмљиво је, да је у радњама у којима се налази већа количина запаљивог „материјала ји већа опасност од пожара. Главни је узрок пожара у таквим радњама обично огромна инсталација за осветљење. Сем овога опасност прети још више од великих изложаба робе, од зидова и таваница улепшаних лако запаљивим материјама, а од свију понајвише од излога, који су обично осветљени сјајно и величанствено. Такође се могу узети као легло пожара и они простбри у којима се роба пакује и експедује јер се у њима налази увек већа количина сламе, кучине и томе сличног материјала.

Оскудица у преградним зидовима, затим ос кудица степеништа код тих великих радња чини да се пожари брзо распростиру.

Није чудо, што се такав пожар може брзо на околне зграде распрострети и у истима изазвати панику. Из горе поменутих узрока појмљива је ствар што већ од дужег времена архитекти главну пажњу