Srpski tehnički list

воме месту писмо Министра Просвете и црквених послова упућено Министру Грађевина: „Господине, познато ми је да је нерасудним оправкама, знатно нарушен стил и ле пота цркве крушевачке; и како је она један од знатнијих споменика наше старе архитектуре, ја сам намислио изаслати нарочиту комисију, која ће на самом месту проучити тај споменик и начин којим би се од измишљених доправака опростио, као и у хармонији са правим стилом те, цркве оправљен био. Тога ради част ми је замолити Вас да изволите, са своје стране, ставити ми на рас положење два стручна лица Ваше струке, који ће са господом коју ја одредио будем саставити ту комисију.

Примите господине уверење мога одличног поштовања.

Министар просвете и црквених послова

Мил. Ј. Кујунџић

Др Бр. 380

14 Апр. 1887.

А ево и зашто је г. Кујунџић ову иницијативу узео: Крушевљани су хтели да зидају нову цркву, па је тадањи министар просвете захтевао да они прво ову стару обновеи у том циљу упутио је горње писмо Министру Грађевина. У комисију буду одређени од стране Министра Грађевина г.г. Живановић и Бугарски, а од стране Министра просвете г, проф. Валтровић. Ово је било маја месеца исте године. Крајем маја комисија подноси извештај,| кога ћу због своје важ ности овде изнети:

„Према акту г. Министра просвете и црквених послова од 13.М.1887 ЦБр. 569 подписати били смо у Крушевцу, отишли 23 а вратили се 27 маја и прегледали смо тамошњу стару цркву, те нам је сад част поднети г. Министру претходан извештај о садањем стању цркве и о начину како би се иста оправити имала. Детаљни преглед о оправци цркве, са потребним цртежом и предрачуном имаћемо част поднети г. Министру доцније пошто се цртежи и предрачун израде“

„|. Крушевачка црква страдала је и од времена — кроз 5 векова — и од оправака које су на њој изведене пре неколико деседина година. Време је на њој строшило многу опеку и многи тесаник и затупило и многи украс каменорезачки. При оправци нису оштећени делови обнављани, но су зидови неправилно крпљени опеком и камичцима; резачки украс остављен је онакав какав се затекао, па је сва црква омалтерисана и ок-

| "#. Бо Ни ЕН

; / ~ ј А| 4 Го“ мама “ МЕ. |

| | | 1 «

М л МАЈА ЛИ

(

речена. Тиме је нестао онај живописни утисак, што га је црква чинила разноликошћу боје у градива, опека, малтера између опеке и тесаника. Поред тога што је црква оправкама изгубила прави и првобитни изглед свој по боји, она је у неколико изменила и свој облик, што је на кубе изнад паперте зазидан део један, који је томе кубету дао облик торња, ина ко-

јем је данас сахат.“ „Овај се надзидак мора скинути, кад се

приступи оправци која би имала цркви да поврати првобитни облик и изглед. За сахат и звона, која се сад заједно са сахатом налазе у надзидком прекројеном кубету над папертом, морала би се подићи засебно од црквеног оделења, (зграде) кула или звонара. И малтер и креч, којима је сад црква споља покривена морају се скинути те да се опет укаже боја градива: опека, малтера и тесаника,

' које је градиво употребљено у правилним ре-

довима и по начину, који је уобичајан био у византиском стилу и по којем наизменце из међу три реда опека заједно са малтером долази ред тесаника. Северна страна цркве највише је страдала од времена. Одбијањем садањег малтера, на више места, дознали смо да је та страна на много места крпљена, где је опеку време срушило. Такође и по; ножја и појаси од тесаног пешчара веома су оштећени, а украси резани у камену готово су сви нестали. Мање је оштетило време остале три стране цркве.“

„При оправци, која би имала да постави цркву у првобитно стањеи да јој поврати првобитни изглед, морала би се сва оштећена опека заменути новом, исто би се морало чиса оштећеним тесаницама, како простим тако и оним који носе какав профил, у подножју и појасима, и морали би се једни украси од камена резати сасвим изнова, а други који су нешто затупљени оживети прерадом. Поред ових оправака, које се поглавито тичу градива и израде од њега, имале би се исправити неправилности у подножју појасева, који су или усљед слегања или невештог намештања при самом зидању цркве изашли из хоризонталног правца.“

„Осим досад наведеног имаће да сеизнова начини венац на кубетима и на самој цркви. Кубе под папертом, које је искварено надзидком, те претворено у тороњ црквени са сахатом и звонима, мораће се понова да засводи, пошто се надзидак скине, и да добије свој првобитни завршетак и кров. Исто ће се тако садањи кров на главном кубету

~ Би