Srpski tehnički list

да еф

(на самој цркви што је) морати заменути другим који боље доликује стилу.“

„2. Са конструктивне стране нашли смо да је црква здрава. Пукотина нигде, кроз кору малтера споља или живопис у цркви, нисмо опазили. Ако би се пак какве пукотине указале, пошто се малтер скине, држимо да неће бити опасна и да ће се лако моћи затворити“.

„Ово су у главним потезима оправке, везане за спољашност цркве. Кад се сав малтер и креч са исте скинуо буде видеће се тачно колико се и шта од градива има да измени и колико има да се изради нових украса од камена. Украси су ти око прозора, на луковима изнад ружа и изнад врата,“

„3. У обнову ваљало би увући и живопис по зидовима и на иконостасу. Данашњи иконостас ваљало би заменути другим који одговара стилу цркве. Пре но што би се новим фрескама красила платна црквена изнутра, ваљало би их изравнати. Црква је изнутра зидана облуцима и подлога за фреске малтер — је овде онде испупчена, гукава, чиме је оштећен утисак зидарског и сликарског рада.“

„Оправка на крушевачкој цркви морала би се поверити само онаковим раденицима, који су у раду овоме тачни и вешти. Спољашност цркве изведана је на начин који се много разликује од обичног зидања и данас уобичајеног израђивања спојева у зидова. Стога се при оправци морају употребити вештији раденици, који би били у стању да раде по начину старих неимара.“

„Крушевачка црква даје се дакле потпуно обновити, колико смо имали част горе у кратко изложити. На њој су се очували толики карактерни и стилистички делови, да стручном човеку није тешко заменути и преставити је у првобитном стању и изгледу. Она много сличнога има са осталим црквеним грађевинама нашим из ХИ и ХУ века, са Љубостињом, Каленићем, Руденицом и др. те ће украси и облици са ових грађевина моћи послужити, ако устреба, при обнављању украса и облика на цркви крушевачкој.“

„Подносећи за сада Господину Министру овај извештај о успеху рада нашега у Крушевцу, обећавамо у исто време, да што скорије Господину Министру поднесемо и опши-

ран предлог о оправци Крушевачке цркве са

цртежима и предрачуном. И само још у име |

тога умољавамо Господина Министра просвете да би благоволео подјествовати код г. Министра Грађевина да се члановима ове коми-

сије који су чиновници Министарства Грађевевина даде потребна времена за из раду наведених цртежа и предрачуна.“

Овај су извештај потписали г. г. Ваљ тровић А. Бугарски и Д. Живановић и предали 31. маја 1887. год.

Овај реферат је важан, јер нам он преставља уједно ову зграду пре рестаурисања.

Господин је још пропустио да каже да је јануара месеца 1902. поднео план и предрачун за оправку цркве крушевачке, (дакле не крајем 1901. као што вели). По овоме плану требао је надзидак изнад припрате да прими још једно кубе. Затим би се сви опали редови, опека и камена имитирали малтером и бојом и на место оштећених орнамената резаних у камену дошли би орнаменти у теракоти, која би била премазана бојом да преставља камен. Свакако да овакав смешан пред лог није смео нити могао бити примљен те га је техничка ревизија која је ово прегледала и одбила. Референти су били г.г. Живановић и Рувидић. Сем тога референти су били противни мишљењу г. П. Поповића да се ова израда да једном нррауаанану; већ су тражили да се ова обнова Цркве Цара Лазара изврши у режији под сталним надзором стручњака. Интересантно је овде напоменути, да је план г. П. Поповића бранио и један нестручњак на овоме послу, један инжињер, тадањи инспектор, те се после свега овога ипак при. ступа рестаурацији по пројекту г. г. Валтровића, Бугарског и Живановића, наравно у колико је се после скидања малтера он слагао са стварношћу. Толико сам сматрао да допуним и исправим оно што г. Поповић није изнео или нетачно преставио, наравно колико сам ја могао о овој ствари бити обавештен. Стога нека ми и допусти да се мало задржим и на самом извршеном послу у погледу на његову техничку страну, т. ј. на исход саме рестаурације.

Оно што је карактеристично код ове рестаурације, то је да се на први поглед види шта је ново а шта је старо. Откуда то > То може да буде из два узрока: или је рестаурација извршена невештим рукама; или је сам пројекат рестаурације погрешан. С тога је г. Поповић поред протокола колаудације из кога „се само зна колико се с овим послом успело“, требао да нам изнесе и разлоге зашто је шта урађено и на основу каквих факата. За ово би му сви архитекти били благодарни, бар они који се тим пословима 34нимају и које ови послови више интересују. Кад сам јула месеца 1906. г. био у Крушев-

| цу, црква је била остругана и готоза споља;