Srpski tehnički list

— 140 —

завејаним шумским путевима превлаче на место у: потребе. Међутим данас све веће војске имају за случај рата спремљене и расклопљене мостове, који се и за веће распоне могу без скела да склопе. Французи су истина у томе рату у овом погледу нешто боље били спремни, али и то је било врло далеко од потпуне спреме. У Мецу су немцима пали у шаке читави железнички возови натоварени макарама, шиповима и решеткастим носачима за израду мостова. (наставиће се)

О пројекту американског „панама канала“ и загату Гатунске долине,

Пројекат овог канала претрпео је разне измене, и то према месним приликама као и због његовог подужног профила. Историјско развиће овог дела, описано је већ опширно од једног стручњака у ХМ свесци 5, у ком се може наћи план положаја и подужни профил француског пројекта, о коме ће мо и ми говорити. Да се преко Никарагуа језера отвори пловни пут, служило је американцима као срество застрашивања према французима. Кад су доцније американци увидели да је најбоља линија „Колон — Панама“, онда је сазвата међународна инжињерска комисија те да реши питање: да ли да се овај канал гради са или без устава.

Ова је се комисија састала године 1905 и дала е са 7 против 5 гласова мишљење; да се гради канал без устава.

Но при свем том конгрес усвоји мишљење мањине -— американских инжењера, — да се гради канал са уставама, оснивајући своју одлуку на прет поставци да су уставе у каналима америци од користи. Како је међутим разлика нивоа оба мора Тихог и Атлант океана — врло велика, то се доиста неби могао ни извести овај канал без устава пошто би брзина протицања била ШИм усек;а према тој брзини не само да би пловидба била отежана но скоро и немогућа. Са атлантске стране прилив задржавају западно индијска острва, те се услед тога у Колону са одливом изједначава, тако да не износи више од 0,60.м док на страни пацифик приближно пење се до 7М Од американаца усвојена траса иде готово истим правцем као што су и французи били почели овај канал градити. Ова је траса изведена по најкраћој линији која ће везивати оба океона и имаће најмање земљаних радова, а укупна дужина од дубоке воде једног океана до другог биће округло 80 км.

Даљи повољни услови овог канала Колон-Панима — леже и у томе; што се околне долине ре-

ка лако могу преградити и што обе утоке канала излазе у заклоњене морске заливе.

Теме канала лежи за 25.92 м над средњом морском површином, која се достиже помоћу три уставе са атлант. стране код „Гатуна, док са стране Тихог океана биће две уставе код „Мира Флореса“ и једна код „Педра Мигусла“. Положај и место ових устава утврђено је 1908 г. и разликује се од ранијих пројеката. Према француском пројекту уставе код Мирафлореса биле су предвиђене да се поставе у близини Панамског залива, ради уштеде у земљаним радовима, па да се средством два насипа код „Сосе“ успори река „Рио Гранде“ у висини 16.77.мМ На овај начин уставе би допирале близу мора, што би у ратно доба било опасно, јер би ратна флота непријатеља могла лако разорити 'капије ових устава, пошто би дубока вода била самоб км далеко од обале. Да би се овоме доскочило и опасност отклонила, премештен је положај устава на 183 км и то тако, да се услед брежуљака не могу са мора видети, а при томе и са техничке стране овај нови положај бољи је, јер је земљиште сигурније од оног код „Сосе.“

Не мање је важна и железница која везује Калону са Панамом нарочито у стратегијском погледу, јер по довршетку овог канала служиће за прво преношење војених трупа и за непрекидни надзор над — уставама. Иста је саграђена само једном страном канала, да се неби морали подизати сувише високи мостови преко канала.

Почевши од Колоне по новом пројекту овај ће канал имати полазну тачку од Лимонског залива и у томе се разликује од ранијих пројеката. Американци ће саградити у овом заливу пристаниште са разбијачем таласа на улазу истог, тако да улаз угово пристаниште буде за 300м слободан. Унутрашњост пристаништа имаће дужину близу 3 км. и. до 1.50 км ширине. Помоћу три уставе достиже се у Гатунско језеро, које ће имати до 20 ком. дужине у правцу осе канала. Код „Обиспа“, где се долина Шагре савија под правим углом, започиње просецање Кордиљерских брегова средством усека код Кулебра. Стране усека биће изведене степенасто, а по негда готово у одвесно, достижући висину од З0м над површином воде. Од темена канала код Педро — Мигусла, спушта се помоћу једне уставе, која подиже на 9.45 м висине, и даље код Мирафлореса помочу дво степене уставе достиже се ниво канала Тихог океана. Овај се продужава до његове утоке у море код „Лапоке“ — један мочаран и по здравље шкодљив предео, но који ће се насути са материјалом из кулебранског усека, и то у висини 6 до 7м, дакле над највећим приливом мора. Од „Лапока до Ноас Исланда – построји ће се у правој линији насип за разбијање морских таласа, и то од 3 км. дужине, 8--16 м. висине, 15 м. ширине у