Srpski tehnički list

— 141 —

Круни, са кубатуром од 2 малиона куб. метара. Овај ће насип осигурати пристаниште код Лапока, и предупредиће његово засипање.

Највећи, најтежи и са огромним тешкоћама скопчани рад овог Панамском канала то ће бити преграђивање Гатунске долине помоћу огромне преграде. Ова преграда долине која ће служити образовању Гатунског језера, има као главни смер да прими и задржи нагло надолажење велике воде реке Шагре, која се излива периодично у поменуту долину, чиј је слив обрастао шумом, а његове препукле стране према природи места окићене дивном вегетациом.

При сушном добу године количина воде ове реке има најмање 8.50м“ у секунди. али за време кишне периоде — као у Децембру 1900 г. — она достиже количину до 2000 м5 у секунди. Да се оволика маса воде слроведе било би потребно исту успорити загатом као језеро, кад би се канал градио и без устава, с тога је ово језеро било предвиђено и у свима ранијим пројектима. Сем тога ово тце језеро служити као резерва за пунење темен овог канала са уставама. За извршење његово топографске су прилике повољне, али су много мање погодни геолошки односи. По пројектима од 1899 и 1901 било је предвиђено заграђивање долине код „Бохиа“ која је врло уска. Међутим бушењем, које су американци извршили, нашло се да је земљиште веома мочарно, негди веома порозно, и да би стена, преко које би био насип код Бохиа, по то пографским податцима лежала 50 м испод морске површине а 80 м од површине земље.

(наставиће се)

Ш. Б. В. М. П.

Суштина чаробног прута за истраживање воде. (М/бпзасћеие)

(свршетак)

На који начин суделује човечији организам у

ом појаву, и какав значај у опште има чаробни прут при истраживању воде» Пошто водена жице као што је доказано, у опште не упливише на прут, значи да би прут могао бити излишан — јер свакојако водена жица мора бити да дејствује на какво наше познато или непознато чуло. И доиста многи истраживачи у стању су да пронађу водену жицу и без помоћи чаробног прута, једино по ,о-

сећају.“ Ови су дакле свесни дејства, док код свију.

оних осталих који без чаробног прута не осећају ништа при прелазу преко водене жице, код тих на-

дражај оног хипотетичног чула не доспева до јасне :

свести. Али је довољно познато, да сви ти несвесни или полусвесни надражаји изазивају од воље неза-

висне нервне покрете и покрете мишића и зато чаробни прут има задатак да учини видним и најмањи такав покрет.

За тај циљ била би добра и ма каква друга слична направа која би била у доста лабилној равнотежи, и на коју би мишићи руке могли упливисати тако, да и најмањи и најнезнатнији надражај буде довољан да поремети лабилну равнотежу и да изазове направу да заузме стабилан положај. Таква је направа првенствено: чаробан прут. Истраживачи бирају да држе прут рукама у таквом положају да има што јачу тенденцију да се крене на ниже или на више како је кад који положај стабилнији према хоризонталном положају, који мора бити најлабилнији. Тиме се уједно објашњава и то: што код једних истраживача прут крене на више а коддругих опет на ниже. Јер то зависи једино од тога: како је истраживач навикнут да обухвати прут, да ли је дакле унапред код прута тежња да пође на више или на ниже. |

Истраживачи су приметили,а то и г, Ките наводи, да се од ношења прута приликом истраживања воде „добију добри жуљеви на длановима,“ И ово долази баш отуда што је потребно држати прут у неприродном—лабилном—положају и лабилној равтежи, Према томе је самообмана, што истраживачи воде верују да жуљеви постају услед тога што'се прут сам неодољивом снагом обрће. Ја сам често на својим рукама видео, да се руке ожуље и пре но што се наиђе на водену жицу, после кратког времена рада, и ако се прут није покренуо и ако се случајно није ни наишло на воду. То потврђује и мишљење проф. Масеј-а који мисли да је вероватно жуљевима на рукама узрок онај „који смо поменули. Проф. Масе! је то исказао приликом критике г. Кипхе овог — објашњења.

По свему ми изгледа јасно, да на чаробни прут дејствује покрет, мишића. који га изводи из насилног положаја, и услед тог покрета прут се ослободи те заузме стабилан положај, а тај покрет наступа услед дејства водене жице на које наше чуло о коме нисмо свесни. Ми смо дакле описаним покушајима дошли тачно до резултата, који је у суштини истоветан с хипотезом аи Ргеј-а о дејству чаробног прута. Да ли водена жица дејствује минималним надражајем на чуло воњања као што мисли ди Ргеј, не да се одредити из досадашњих опита. Али мени изгледа да је та претпоставка врло вероватна прво због многобројних аналогија које постоје у животињском свету, те би према томе способност да се вода осети чулом воњања била нека врста атавизма (о осећању воде у овом случају управо не може бити речи јер то бива несвесно). А друго, јасно је, да изнад водених жица мора бити јака атмосфера водене паре, која дејствује