Srpski tehnički list

— 207 —

је прво г. Драг. Рашић, посланик града Крушевца напивши здравицу Њ. В. Краљу, за чије је владе приступљено интензивном раду на подизање нових железница. За тим је посланик крушевачког округа г. поп. Минић изразио захвалност не само Крушевљана него и свију грађана округа Крушевачког свима меродавним факторима, који су одобрили подизање пруге и свима инжењерима, грађевинарима и оним простим раденицима, који су уложили свој труд да ова пруга буде саграђена. Оба говорника изразили су жељу да се што скорије проучи питање о грађењу пруге Крушевац — Јанкова клисура == Куршумлија, којом ће и Крушевац и више од половине Србије/добити најкраћу, директну везу са „Јадранским морем.

На здравицу је од стране гостију одговорио Министар Народне П ривреде г. Јаша Продановић захваљујући се на пријатељском дочеку и као изачсланик владе изложио је у главним потезима програм данашње заједничке владе, која је састављена из свих политичких странака ји ослањајући се на потпору огромне већине грађана трудиће се да изврши коренити преображај на пољу просветном и културном, на пољу трговинском и привредном а на првом месту на подизању спреме и угледа наше војске. Крушевљани су били вазда први да се својски заузму за сваку напредну и корисну идеју. же-

„лети је да се на њих угледајуци други наши крајеви

У 3'/), часа по подне већи део гостију отпутовао је засебним возом за Београд праћен до Ста„лаћа великим бројем Крушевљана, којима се сад дала прилика да први пут пропутују својом пругом до Сталаћа и натраг. Воз је имао преко двадесет вагона који су били дупке пуни света. Друтим специјалним возом у вече отпутовао је Министар Народне Привреде и заостсли гости.

У вече је у „Такову“ пргређен народни концерат и тиме су завршене свечаности отварања саобраћаја на прузи Сталаћ — Крушевац. Од 15-ог ов. месеца отпочео је редовни саобраћај за путнике и робу и за сада саобраћају дневно по два воза у оба правца, али ће се у скоро по свој прилици завести и већи број возова, јер ће ова пруга несумњиво имати одмах у почетку веома жив саобраћај како путника тако и робе.

_ О самој прузи, о којој је и за време грађења писао у нашем листу, биће доцније више говора. 16-У1-1909. Београд. Д. Б.

Наши друмови и гутомобипски саобраћај

Прочитавши извештај о проби која је вршена с нашим аутомобилима између Београда и Лознице био сам изненађен резултатима који су постигнути. Господа читаоци сетиће се, да сам у једном броју нашег листа био зажалио што није уместо Шабачке железнице усвојен аутомобилски воз по друму. Том сам приликом добио, како ми сад изгледа, незаслужену лекцију од једног колеге, који је доказивао, да нашим друмовима не могу саобраћати аутомобили и ако сам ја у своме напису изложио био, да аутомобилски возови могу да саобраћају п по успонима од 189: те према томе и по лошим друмовима.

Ако су подаци саопштени о пробној вожњи с нашим војним аутомобилима тачни, онда изгледа да сам ја имао право,а не господин колега. Јер треба имати на уму, да су војни аутомобили много тежи (ако сене варам 2 пут толико колико код аутомобилских возова) но аутомобилски возови па су ипак прешли и преко наших мостова и преко лоших друмова па и преко врлета, где кола са животињском запрегом нису могла доспети.

Зато ја опет обраћам пажњу наших војника да проштудирају и питање о аутомобилским 8в030вима за комору и санитет па иза муниционе колоне. За одређену тонажу потребно је код ауто-

мобилских возова мање шофера, а сем тога ауто-

мобили који служе као запрега мање се абају но ови који носе сами товаре. Аутомобилски возови мање терете друм и мостове а удобнији су за санитет и у опште за товаре. Брзина им је истоветна и у опште имају многа друга драгоцена преимућства над појединачним аутомобилима. Нарочито је важно што су сразмерно јефтинији.

КЊИЖЕВНОСТ

фртам! зроки агсћиеуи а шлепуги у Кгајоу5 М бзкет.

Изашли су бројеви 24и 25 с овим садржајем

1). Белада Б- Неколи«о примедаба о прорачунавању, извођењу, дејству и употреби двогубих натега за водоводе (са сл. нал. 26 -— 27 — 28; 2). Андерле Ј. Машина за косидбу и жњевење (наставак) 3). Зимлер Е. Мелцер Е.: Извештај о студији воденог пута на реци Орди од Васле ка Спреји. (наставак) | 4. Белешке: Електро технички преглед. Писма уред-