Srpski tehnički list
— 206 —
Х
вајући се нигде ишао је просечном брзином између 30—835 км. до пред сам Сталаћ. Како су земљани радови на већој дужини извршени још пре две до две и ло године, те су потпуно консолидовали а горње строј бришљиво положен и пошљунчан то је вожња ишла са свим глатко, као на каквој старој прузи.
Вештачхи објекти, станичне зграде и посројења као и сви радови у опште на овој прузи израђени су од стране предузимача г. г. Мишовића и Михајловића из Крушевца, веома солидно, те заслужују сваку похвалу.
Пред Сталаћом смо морали опет успорити вожњу при прелазу преко два инундациона моста, намештена на провизорним дрвеним лежиштима, јер је фирма заборавила да пошље гвоздена, а за тим пуном брзином прођосмо преко великог и импозантног моста на Ј. Морави који служи једновремно и за друмски саобраћај а за тим воз лагано уђе у Сталаћску станицу дочекан и поздоављен од масе сакупљена света из Сталаћа и околине.
Уграбили смо да стигнемо на неколико минута раније пре специјалног воза, који је возио госте из Београда, а који је још у Топчидеру добио депешу из Сталаћа, да мало успори вожњу.
Број гостију из Београда био је сразмерно мали: г. Јаша Продановић, Мин. Нар. Привреде као изасланик Владе, г. М Поповић, Директор Железнице, као заступник Министра Грађевина г. Вуловић, председник Београдске Општине, т. Д. Јоксимовић, народни послани“, начелници и шефови одељења Железничке Дирекције г.г. М. Николић Вуковић, М. Илић, Е. Дероко, санитетски референт Рт. М. Поповић и неколико виших чиновникаи изасланика Београдских листова.
Одмах ми је пало у очи да Одсек за грађење нових железница није био заступљен ни једним јединим представником. Већ сам био готов да те људе осудим за ту индеферентност према једном свом свршеном послу, али ме доцније уверише, да је у свима припремама за прославу главну иницијативу узимао некакав самозвани „Саобраћајни одсек пруге Сталаћ— Ужице,“ да људи који су створили ову пругу нису у томе имали никаква удела, и да на прославу нису „чак ни позвати многи које је првенствено требало позвати !
Морали смо причекати да из Крушевца стигне и други воз, који је возио половину приређивачког одбора, са окружним начелником, који су услед неспоразума остали у вагонима на крушевачкој станици откаченим при поласку воза.
У 10: часова био је формиран свечани 803, комбинован из београдског и крушевачког те смо се могли огмах кренути. При поласку је интересантно било посматрати како су „Саобраћајни одсек
пруге Сталаћ — Ужице“ и возно особље одмах заузели и сувише званичну позу. Тако напр. на воз
у опште нису пуштени надзорници и монтери мостова, а један возовођа забранио је чак и једном надзорном инжењеру из секције да сме ући уфургон, јер су та кола „намењена вршењу службених послова,“ и ако је Дирекција и возно особље и возни парк још и тога дана упућивала искључиво надзорној секцији, пошто пруга још није примљена! Ово није први случај да “ возно особље при отварању саобраћаја сасвим заборави, да без труда и напора техничара модеран саобраћај у опште не би могао ни постојати. Познат ми је случај из прошле године, да на први воз из Обреновца за Ваљево, исти људи нису хтели пустити једног нашег колегу, који је за време трасирања и грађења пруге био и шеф секције баш у Обреновцу. Можда би се то исто десило и писцу ових редова, да случајно није био почаствован Јљубазним :позивом крушевачке општине који је важио и као карта за возове од Београда до Крушевца.
На по сата по одласку из Сталаћа воз је улазио у крушевачку станицу кроз триумфалну капију на којој је стајао натпис „Култура, Привреда, Индустрија“, а дочекан одушевљеним клицањем сакупљеног света и поздравом војне музике.
Пред станицом је извршено прво благодарење и водосвећење станице, а затим је председник општине г. Ж. Илић поздравио госте добродошлицом и изразио у име свих крушевљана искрену радост,
' што је макар и после 25 година од грађења првих
железница у Србији Крушевац дочекао да буде железничком пругом везан са целим културним светом. Директор железница г. Ог. М. Поповић у одговору на овај поздрав, истакао је значај железница, као најсавршенијег модерног саобраћајног средства на подизање културе и материјалног благостања у народу.
Са станице, која лежи непосредно до саме вароши, кренула се свечана поворка са музиком на челу преко старе пијаце испод развалина Цар Лазареве куле и обновљене цркве Лазарице до централне пијаце крушевачке на којој је споменик изгинулим косовским јунацима. Од споменика су се гости почели разилазити да се спреме за банкет, који је општина крушевачка приређивала у част гостију. ,
У 12:/, часова било је у пространој сали „Такова“ сакупљено преко стотину гостију. и представниха војних и грађанских власти и угледних крушевачких грађана. За време обеда концертирала је музика ХИП пешад, пука под управом капелника г. Нигла по нарочито спремљеном програму. Нова композиција г. Нигла: Долазак првог воза у Крушевац примљена је са особитим допадањем и на захтев поновљена. Једно од 'најстаријих певачких друштава у Србији „Цар Лазар“ отпевало је неколико лепих песама. Пред свршетак обеда говорио