Srpski tehnički list

— 271 —

двострука и трострука количина китона; ипак изгледа да је 1 килограм китона:на ! квадратни метар пута са свим -ловољно.

Ваљање иде брже него кад се ради са обичном водом, тако да где су раније за један дан највише уваљали 200 дужних метара пута, са китоном је сада свршавано по 250—300 метара. Изгледа да то долази отуда што вода са китоном бољег пријања уз камен и песак те пут под ваљком остаје влажнији |С тога и готов макадам не суши се тако брзо као онај који је ваљан с чистом водом, али у сваком случају површина се преко ноћи потпуно осуши. Ако се сушење настави и даље у китону, раздељеном у ситним делићима у кори друма, настаје пјомена особина; он изгуби моћ да са водом образује емулзију, вода га пошто се осуши не може ни да накваси те сетако постепено образује на друму кора непропустљива за воду. Тиме је постигнут и циљ који је тебало постићи, јер стално сув друм троши се врло мало и даје мало прашине.

Још пре две године једна мала дужина на Мунденхајмском путу, око 200 метара, уваљана је по овом начину са китоном. Успех је био изненађујући и нарочито је падао у очи кад је човек стајао на неколико стотина метара са странеи посматрао кретање аутомобила. Док је аутомобил подизао и за собом остављао јак облак прашине, док год се налазио на незаштићеном делу пуга, овај је облак био као пресечен на месту где је аугомобил наилазио на китонисани део друма. Облак прашине се дизао поново од тачке где је китонисање престало

Скоро пола године могла се посматрати у пуној својој јачини та разлика; за тим је постепено попуштала тако да се данас готово непримећује Али узрок не лежи у томе што је китон односно тер у току времена ишчезао из горњег строја друма, већ очигледно у томе што су кола у пролазу са незаштићених делова друма, и са споредних путева са стране нанела толико прашине и кала набила исте у кору друма да више о терисаној површини не може бити говора. Очигледно томе се може противстати ако се са китоном уваљају колико је могуће дуже партије пута; и стога се садањи покушај на Шпајерском државном друму где ће се са китоном израдити дужина од 5,6 Км. може најтоплије поздравити. Како се буде овај начин терисања показао на овоме месту, од тога ће зависити његова примена у опште и с тога се резултати очекују са оправданом радозналошћу,

КЛ. =.

Моторна снага у пољопривреди

Опште је уверење да се пољопривреда мало користила напретком у грађењу машина и да је она остала на примени најстаријих облика моторне снаге: она се и данас највише служи мишићном снагом човека и животиња. Ну ова мишићна снага је врло скупа: рад од једне коњске снаге за један час кошта 8. 75 динара, кад је матор човек и 1, 25 дин кад је мотор животиња а међутим парна коњска снага не кошта више од 0,20 дин. код петролеумских и бензинских мотора. Да ови бројеви нису претерани видеће се из следећег излагања.

Један радник радећи на кривоји у стању је да изврши рад од 172800 килограм метара за радни дан од 8 часова. Дижући рукама терет он није у стању да за тих 8 часова изврши рад већи од 73.440 кгр. мет.

Узмимо средину између та два рада т. |: 123120 килограмометара као средњи рад, који за један радни дан изврши пољски радник. Рад једне парне коњске снаге. рачуна се 75 метаркилограма на секунду или 270. 000 м. кгр- на час и према томе 1231200

270000 0,456 парних коњ. снага на час,а за један час тај рад је

целокупни дневни рад радника је једнак:

,

8 Коњ у запрези идући кораком може за 8 ча-

сова извршити рад од 1166400 килограм метара а то је једнако;

једнак: ==0,057 парних коњ. снага за час.

ПИ ЛАРИ 32 парне коњ. снага на час 77270000 — о пар | ЕМ а за један час коњска радна снага је: а — 0,54 парне коњ. снаге

Узмимо средњу надницу радника 3,5 дин. а надницу једног коња 3 динара и добићемо да једна коњска снага кошта:

3,50

0,456 =8,75 дин. за човека 3.00 439 125 дин за коња.

Добар мотор код кога је сагоревање добро регулисано може дати једну коњску парну снагу трошећи '/, литра есенције што не кошта више до 0,20 дин. рачунајући ту и мале споредне издатке и мазање машине, особито кад се употреби јефтинија есенција као што је бензол.

Да би ово сравнење било очигледније узмимо да применимо ове бројеве при вршењу жита.

Млаћење руком плаћа се 2,50—83,00 дин од 100 кгр. (Један радник може омлатити до 150 кгр. на дан) Добра вршалица, која добро чисти овршену пшеницу, даје до 200 кгр. на час. Дакле вршалица с коњском снагом кошта за 100 кгр. 0,625 дин. а ко се окреће мотором онда вршење 100 кгр. пшенице не кошта више од 10 пара.