Srpski tehnički list
— 272 —
Но ово су само цене коштања моторне снаге, у коју није урачуната амортизација капитала уложеног у мотор.
Рачунајмо 12 9/, за амортизацију и одржавање мотора, који кошта 1200 динара и тада ће ануитет бити 144 дин. Ако ту суму поделимо на 1500 рад них часова за годину са средњом снагом од 1,5 коњ.
снаге, тада ће једна парна коњска снага коштати још 144
1500. 1,5 |
Можемо претпоставити да коњ у средњу руку
не ради више од 10 година Ако он кошта 800 дин.
тада анутиет и 59, интереса износи 108,60 дин. За
1500 часова рада годишње са снагом од 0,4 парне
коњске снаге цена за једну коњску снагу повећава се за
= 0,063 динара.
103, 60 _ 0.175“ 600 Логички, нужно би било да средимо амортизацију и трошкове издржавања једног радника. Ну у земљама, где не постоји осигурање радника у старости и несретним случајевима, послодавац нема друге бриге ни трошкова до наднице коју плаћа раднику и која је горе урачуната. Дефинитивно коштање једне коњске парне снаге на час износи:
За људску снагу. дин. 8,75 „ коњску , „ 545 „ машинску ,„ . 0:26
Може се рећи да сеу пољској привреди човек и коњ не употребљују у радовима за које би се могла употребити машина. Ну баш против таке организације, таке погрешне поделе посла ми се и бунимо. Не само часна економија, него и општа национална економија захтевају да се што боље искористе сви извори енергије, којом располажемо.
За рад слеп и обичан, са свим је природно да се обратимо изворима енергије вегатабилне (као дрво алкохол) минералне, (као угљен, петролеум) природне или непосредне (као ветар, вода), за коња треба оставити рад, у коме се могу боље искористити његов инстикт и његове способности. Што се тиче
човека, то је неоспорно да треба рачунати на његову интелегенцију и његову уметност и да га треба сачувати од рада грубог и заморног. У осталом не треба прецењивати опасност од развића машина требаће увек руку са израду тих машина, за руковање и рад на њима.
# Кад се место коња употребљују волови тада не треба рачунати амортизацију, јер се волови продају за кланице, Трошкови издржавања волова су мањи али је зато и радна снага и брзина њихова мања него код добрих коња,
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило
снагом није довољна дау многим
Немоћност човека као мотора говорећи економски, најбоље се испољава у пресељавању пољских радника у индустриске вароши, јер нема могућности да не добију одговарајућу награду за чисто ручне пољопривредне радове.
Ну надмоћност машина с парном али другом пословима избаци коња или вола, где су они на свом месту.
Тако, као што је горе речено, мала газдинства не подносе примену машина.
Тако исто скоњем али волом привредник употребљује справе на које је навикао, које поред тога имају иту добру страну да су јевтине, просте чврсте, и да неморају ни да се подмазују. Мора се дакле најпре постићи извесно васпитање у овој средини која не познаје машине и њихову потребу за
чувањем и одржавањем. Поред тога, што се капитал уложени у пољо-
привреду и полако повећава и умножава, противе се наслеђени од предака обичаји штедње увођењу мотора у пољопривреди. Безскрупулозни индустријалци постарали су се да поплаве земљу врло јевтиним машинама и тиме су тренутно компромитовали будућност њихову у пољопривреди.
Справе с добрим дејством, чврсте, мало компликоване и приспособљене за покретање мотором имају тек да се створе за многе пољопривредне потребе. Треба рачунати на изложбе ла се њима подигне примена машини и мотора у пољопривреди. Ге Детше СтУу. Сре
ВЕСТИ
Оправка окружне зграде у Књажевцу уступљена је у израду Драгутину Стојиљковићу, из Књажевца. за 2606 дин. ниже од предрачунске суме за 74,85 дин или 2,60%); плаћа округ.
Оправка учитељске школе у Алексинцу, уступљена је Јовану Недељковићу пред. из Алексинца за 1870 дин. ниже од предрачунске суме за 11,99 дин. или 0,63%/) плаћа се из држав. буџета.
Грађење 6 пропуста плочама покривених 0,80м. расп. на путу Крушевац—Јанкова клисура у с. Мајдеву и Ћелијама, уступљено је Драгутину Катићу предуз. за 2290 дин. ниже од предрачунске суме за 640,64 дин. или 29.12%/(; плаћа округ
Грађење цркве у Белој Паланци. (окр. пирот) уступљено је Николи Антићу. пред, из Трњана, за 25994 дин, ниже од предрачунске суме за 9,3989/,, плаћа цркв. општина.
Савић ванредан професор Универзитета
одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске: Штампарија К. Грегорића и Друга—Београд