Srpski tehnički list

— 822 —

Ми мислимо да би један привремени лек био овај:

Све улице које служе иоле главном саобраћају треба привремено шосирати.

За време Наполеона |. било је потребно да се на брзу руку и јефтино изради неколико друмова из Париских предграђа у околину. Француски су инжењери тада решили тај задатак врло просто. Они су те друмове шосирали туцаником. Целокупна дебљина горњег строја није износила више од 10—

12 см |

То бисмо могли и ми учинити по некал |

дрмисаним улицама. Најпре бисмо _ имали да добро утабамо постељу улице парним ваљком, да положимо затим туцаник у два слоја свега 15б:см. и да свето 'опет с додатком спојне грађе, утабамо ваљцима. Чак“ би се тако могли израдити и тротоари.

Кад се узме у. обзир-да— садашња лоша калдрма од ломљеног камена кошта општину 4,5 дин. квадрафни метар а да туцаник по кубном метру на месту употребе неће коштати више од 5 динара, онда се може лако срачунати, да ће оваква израда горњег строја улица бити много. јефтинија.

Општина “има и сад доста персонала а могла би набавити по потреби и више за одржавање тих улица у исправном стању, па би тако израђени горњи строј трајао невероватно дуго, бар. камен.

Нивелета. ове калдрме могла би се поставити ниже, па да доцније при дефинитив» ном полагању калдрме овај шосе послужи као чврста подлога. Тако су доиста радили у многим пештанским улицама,

Стручњацима не треба ни да напомиње мо да је вожња и по мало блатавом шосе-у боља. но. на лошој калдрми од ломљеног камена.

Па чак да је и горе, опет је боље но при киши блато а при суши чагољ.

Општински инжењери могли би нам дати тачне анализе цена за“ тај начин из вршења и могли би бар приближно сра- |

чунати колико би било потребно новца да се бар најнужније уради. Ми их молимо да не пожале труда и да намо том кажу своје мишљење поткрепљено рачуном и ис куством које су прибрали.

А Београђани могли би са своје стране да притеку општини у помоћ те да помогну и себи и Београду.

Ј.

само ако се употреби до-

О укпањању и уништавању кућевног и уличног ђубрета

по предавању Ог Клеменса Дера.

(наставак.)

Слично енглеским варошима поступале суи многе друге у тежњи да издвајањем појединих материјала извуку из ђубрета што већу корист. У Шар: лотенбургу нпр. основано је пре неколико година нарочито друштво за експлоатацију кућевног ђубрета. Друштво ставља на расположење свакоме

"ко “жели три суда који се чувају у кули у "нарочи-

тој скрињи лепог изгледа. 6

У први суд остављају се отпатци хартије, крпе; стакло ит, д., у други пепео и прашина, а у трећи кујњски отпатци. У дворишту постављена су три велика сандука у који становници свакога дана редовно- избацују своје ђубре. Кујњске-отпатке износи друштво сваког дана и употребљује их за исхрану свиња; пепео и прашина износе се према потреби, а суд са остатцима хартије, крпа, дрвета, гвожђа и т, д. односи се у нарочи завод, где се материјали претходно дезинфикују па: за тим машинским путем сортирају, пакују =: продају.

У француској су покушали да од ђубрета пра-

| ве брикет за гориво. Кућевно ђубре, отпатци из: кла-

нице рибљих пијаца, сламе, хартије, угља и т. д: уситне се и пулверизују а затим се маса измеша. са различ-

| ним додацима као: дрвенасте материје, тер и наф-

талин. Све;се то обрађује; у'апаратима за гнечење, и после сушгња пресује у брикете, чиме се количина

| влаге још више смањује. Директор општинске ла-

бораторије који је присуствовао пробама горења оваквих брикета даје о њима следећи суд; „Брикети одају слаб. мирис на гас, горе лако и лагано о: дају топлоту. При. савршенијем начину израде могли би давати мање пепела а више топлоте, Анализа јасно показује да је њихов степен горива врло ве лики и кад би се пепео смањио на половину, брикет би се изједначио са оним од обичног угља, при чему има још преимућство да лакше сагорева, не развија дим и лагано одаје топлоту, која постаје при сагоревању.“

Међутим изгледада проналазач није водио рачуна о врстама кућевног ђубрета и количини минералних саставних делова. Брикетирање кућевног ђубрета може се извршити тек пошто се ситнији делови просију и додавањем лепљивих и запаљивих делова прераде у брикете. Али тако просејани материјал због велике количине минералних делова пре би био згодан за земљорадника него за справљање

| брикета за гориво. С тога нема изгледа да ће овај

начин произвођења брикета показати каквог већег успеха.